intercultural the european year of intercultural …

2008

ANO EUROPEU DO DIÁLOGO

INTERCULTURAL

THE EUROPEAN YEAR OF

INTERCULTURAL DIALOGUE (EYID)

DVIJE ZEMLJE DVIJE ZASTAVE

DVIJE EUROPSKE ZEMLJE

PORTUGAL

HRVATSKA

DVIJE ŠKOLE

• EB 2, 3 MARIA MANUELA SÁ – S.

MAMEDE DE INFESTA (MATOSINHOS)

• OSNOVNA ŠKOLA DONJA STUBICA

Ispred ulaza u našu školu

Lijevo, slika naše zaštitnice

VUZEM JE DOŠEL

Kvočka i pura

Na gnezdu sediju.

Pod njimi mali

čučeki spiju.

Zajec krej njih

Koren gloje.

Vuzem je došel v hižu

I srčeke moje.

Silvija Kraljić, 6. b

Cvetnica

Negda se na blagoslov nesel komad drieva teri se zval drienek. Pokle su z toga drieva se koj čega delali. Tak su delali redaljek za rediti puter ili kliček (klin na jarmu). Ljudi su veruvali da te kaj su napravili nosi sreču.

USKRS U SJEVERNOM

PORTUGALU

• Nakon karnevala petkom se nije jelo meso

• U nedjelju prije Uskrsa, djeca i mladi imali

su običaj nošenja maslinovih grančica na

blagoslov u crkvu; a potom bi ih davali

svojim krsnim kumama.

• Ljudi su tradicionalno išli na misu na

uskršnju nedjelju u novom odijelu.

NEKAD…

Veliki četrtek

V trsju se kopale od 5 do 10 vur vjutre.Pokle toga su se hitile mojtike i zemlja se više nie smela dirati do kraja vuzmenih blagdanov.

Na Veliki četrtek crkvena

su se zvona zvezala, a

zvone se nie čule do

Velike sobote. Gda se

zvone pak čule, verovale

se da bu čovek teri čuje

te zvone, hmije se h

vode na zdencu i

prekriži, bil ciele lete

zdrav i nebu betežen.

Veliki petek

Na Veliki petek

morale se rane stati

i, prije zorje, išle se

na zdenec po vodu.

Voda se spustila čez

dimnjak v šparet da

v letu ne bu velikoga

ognja.

Prije neg se vužgal

ogenj zlievala se

voda po peći. Te se

delale da ne bi čez

lete bile požara. Ak

se dogodile da na

Veliki petek curi

dešč, poviedale se

da bu te lete zemlja

trda i žmehka za

delati.

Tie dan puce su išle

na zdenec i tam se

hmivale – govorile se

da buju od toga lepše.

Na Veliki petek ljudi

su brali i borovnicu

teru su metali v rakiju

– ta je rakija bila jake

dobra za betežni

želudec.

Veliki petek bil je posni

dan, kuhale su se

koprive s kumpierem i

pekla se strepa. Iste tak,

kre puol noći v selu bi

pukla puška. On teri je te

čul, moral bi spiti male

rakije i pojesti male

kruha. Verovale se da bu

onda jahk i ne betežen.

•Na Uskrs su crkvena

zvona budila ljude i

objavljivala Isusovo

uskrsnuće. Ljudi su išli

na misu, a potom kući

čekati svećenikov

dolazak i blagoslov

kuća.

Cijela obitelj radosno bi

očekivala svećenika i

blagoslov svetom

vodom. Nekad su ljubili

sveti križ.

Velika sobota

Na Veliku sobotu vse

se pripravljale za

Vuzem. Kuhala se

šunka, pekla se

gibanica, kugljef i

vrtanji i delale su se

pisanice.

Z vuzmene kuharice

Bog Vam blagoslovi !!!

Pisanice su se farbale z prirodnu farbu.

Največ se farbale jajce z lupinu črljenog luka,

a rjetke gda z ciklu, korenjem črljenog radiča

da bi dobili črljenu farbu. Pisanice su znale

dobiti čak i črnu farbu od saje, jagodic

bezgovine ili murve, a več put su farbali z

hrastovu koru da dobiju smeđu farbu.

Kre čeljene, črne i smeđe, zelena se farba

dobila od sikakvoga bilja, največ od špinata,

koprive ili poroga luka.

Pisanice su se mogle šarati i z voskem.

Pisanice – kak su se

negda delale

Pisanice – kak se denes

moreju delati

Išli sme k meše i nesli gube tere sme još v letu potrgali z bukve, posušili i zvezali za komad drota. Pred cirkvu se kuril ogenj teroga je župnik blagoslovil. Na tom ognju mi sme te gube vužgali. Onda sme ih dali babice, a ona je v krušne peči z tiem vužgala ogenj tak da je i ogenj bil blagoslovljen.

Gubu sme nesli okol

hiže i štale jer se

verovale da bume ih

tak blagoslovili.

Pokle sme tu gubu

hitili v peč da zgori

do kraja.

Vuzem

Kuće su se pospremale; na

stolove su se stavljali

najljepši stolnjaci i naranče s

kovanicama. Tako bi voće

bilo blagoslovljeno, a novac

je bio malen dar crkvi.

Svećeniku i njegovim

ministrantima nudio se kolač

– FOLAR; slatki sa

pisanicama na vrhu ili slani s

dimljenom šunkom. Kasnije

je za ručkom u ovom kolaču

uživala cijela obitelj.

• Sve su ulice bile ukrašene cvijećem.

Bogatiji bi ljudi na svoje prozore stavljali

bogato izvezene nadstolnjake.

• Ljudi su jeli pečeno meso, posebno

janjetinu, sa rižom ili krumpirom, te

kolačem ‘folar’. Krsne kume darivale su

djecu (novac, nova odjeća ili slatki

bademi).

Danas…

Mnogi su ovi običaji još

uvijek prisutni na selu i u

gradićima.

Kako danas sve manje

ljudi prima svećenika u

svoje domove za

blagoslov kuća, oni koji

žele da ih sveti križ pohodi

stavljaju cvijeće pred

ulazna vrata.

• Domaćini nude

svećeniku i

njegovoj družini

kolače ‘folar’ ili

‘pão-de-ló’ (kolač

od jaja, šećera i

malo brašna); te

slatke bademe.

• Krsne kume

donose djeci

čokoladna jaja.

• Srećom neki se običaji ponovno njeguju

(bojanje pisanica) u školama.

Vjutre je bil blagoslov

jela. Gda su ljudi došli z

blagoslova, reskrili su jele

i molili su Boga. V košare

je bil kruh, gibanica, hren,

luk, sol i nož. Nož se del

na okne gda je grmele jer

se verovale da bu

blagoslovljeni nož štitil

hižu.

Pokle jela se se droftinje

z stola trebale vugnuti.

Hitile se v ogenj jer je

grieh blagoslovljene jele

hitati po hiže. Za

vuzmenu mešu si su

obliekli svoju svetiečnu

obleku. Verovali su da

ublačenje nuove i čiste

obleke na Vuzem nosi

sreču.

Ljudi teri niesu mogli

iti na blagoslov su

deli košaru na drieve

slive i, gda je v cirkve

bil blagoslov gotov,

ciele sele je bile

blagoslovljene.

ZAKLJUČAK• Uživali smo radeći ovaj projekt jer smo naučili

gdje je Hrvatska smještena, te smo otkrilizanimljive hrvatske običaje prilikom slavljenjaUskrsa. Istovremeno smo morali istražiti našestare navade i običaje. Imamo dosta togazajedničkoga:

- sveta voda

- blagoslov kuća

- pisanice

-obiteljsko zajedništvo uz stol prepuntradicijske hrane i slastica

…A najvažnije je što smo svoja

iskustva mogli podijeliti s

učenicima drugih zemalja.

Svijet bi bio puno ljepši kad bi

se meĎusobno bolje razumjeli i

poštivali.

Se su nam to spripovedali naši

babice i dedeki

SPECIAL THANKS

• To:

• Our parents

• Our grandparents (specially Mafalda’s gramdma who

baked the ‘pão-de-ló’ for you!)

• Our teacher (she helped us with the English language!)

• STUDENTS:

Ana*, Beatriz*, Carolina*, Cristina*, Inês*, José Carlos**, Juliana*, Mafalda*, Mariana*, Mariana P.,* Mariana C., * Manuel B.**, Manuel V.**, Miguel**, Nuno**, Pedro**, Ricardo**, Raúl**, Rui**, Tiago** and Sofia**Girls ** Boys

• TEACHER: Angelina Maria Pereira angelinaper@gmail.com

www.zu-cre.blogspot.com

Svi učenici i učitelji OŠ Donja Stubica sudjelovali su u izradi Uskršnjeg projekta.

Konačan izgled ovoj prezentaciji dali su:

Učenice:

Antonija Pisković, Marija Lisak, Lucija Martinić, Leonarda Sigal

Učitelji:

Natalija Ivanić, Danica Pelko, Darko Tišljar