ADOBE PREMIER PRO CS 1ANALOGNI VS DIGITALNI

Analogni videotradicionalni oblik videa na kojem se temelji televizijski video i video na kazetama razliitih formata (VHS, S-VHS, Beta,...)u osnovi se sastoji od niza pojedinanih slika (kadrova); prikazivanje veeg broja kadrova u sekundi stvara iluziju kretanja24-30 kadrova u sekundi (kps)standardna rezolucija: 720x480 ili 350,000 pixelapixeli nose informaciju o boji i svjetlosti slikeosnovni problem: generacijski gubitak (generational loss) svaka kopija videa loija je od prethodne; javlja se jer se analogni signali kod svakog kopiranja moraju pojaati te se pri tome dodaje odreena koliina umovaDigitalniSvaki pixel pojedinih kadrova predstavljen binarnim brojevimabitna 4 elementa:broj kadrova u sekundi,veliina prozora unutar kojeg se prikazuje video,kvaliteta slike,brzina prijenosa podataka ureaja za pohranu (hard disk, CD-ROM)

princip iluzije kretanja kao i kod analognog videa s manjim brojem kadrova u sekundina veliinu datoteke s videom utjee i zvukopte pravilo za veliinu: 1 M po kadru ili 30 M po sekundismanjivanje ili broja pixela ili veliine prozora u kojem se gleda video + komprimiranje dobija se kompromis izmeu kvalitete digitalnog videa i veliine datotekeDigitalna znai kvalitet slike u zbog veeg formata (rezoluciji) od analogne (najea rezolucija digitalne televizije je SD ili DVD kvaliteta, to znai rezolucija od 720 x 576 piksela, a moe se emitovati i uHD>1280 x 720,iliFull HDrezoluciji >1920 x 1080), Rezolucija analogne televizije je 440 x 480 piksela kao to je to i prikazano na primjeru.

2NTSC

NTSC J

PAL

PAL M

SECAM

POSTOJI PET OSNOVNIH STANDARDA ZA REPORUKCIJU VIDEO SADRAJADigitalni video i digitalna slika su vrlo slini jer je video sastavljen od slika. U svakoj sekundi video materijala postoji odreen broj slika. Standardno za veinu evropskih zemalja je video sa 25 slika u sekundi (Frames Per Seconds) i to se zove PAL standard. Na primer, u Americi se koristi 30 sliica u sekundi (NTSC standard).meunarodni standardi za prenoenje i prikaz televizijske slike: NTSC (USA, Kanada, Japan,...), PAL (Europa, Kina, Australija,...), SECAM (Francuska,...)razlikuju se po nainu na koji se informacije kodiraju kako bi proizvele elektronski signal koji kreira TV slikunisu meusobno kompatibilniPALKadar ima625 linija, 576se odnose na sliku25kadrova(50polja)u sekundiNTSCKadar ima525 linija, 480se odnose na sliku29.97kadrova(59.94polja)u sekundi(Uobiajeno je da se kae30kadrova u sekundi)Dakle pal ima ostriju sliku ali vee treperenj slike dok NTSC standard im loiju sliku ali manje treperenje slike

3KAKO NASTAJE VIDEO

Da bismo snimili ono to i sami vidimo, video kamera koristi tzv. CCD ili CMOS ip koji pretvara svetlost (koja se odbija od objekta i dolazi do naeg oka/kamere) u niskonaponski elektrini signal. Kasnije se taj signal pretvara (digitalizuje) preko konvertera u bitovedigitalnu informaciju. Kada se dobije digitalni video, inoformacija se moe sauvati ili na kaseti (DV, Hi8 i dr.), na hard disku, DVD-u ili na nekom drugom memorijskom mediju (memorijske kartice i sl.). Veoma je vana veliina (povrina) CCD ipa, jer to je vea povrina, vie e svetlosti ip da prihvati i samim tim e i slika biti kvalitetnija. Poto je svetlost ovde najvanija, potrebno je da se pobrinemo da nam objekti koje snimamo budu dobro osvetljeni jer e se u suprotnom pojaviti um na slici (sneg). To se obino izbegava dodatnom rasvetom.Pored veliine CCD ipa (koju proizvodjai opreme mere u inima npr: 1/4 ina, /3 ina, 1/2 ina itd.) bitna je i koliina tzv. piksela na CCD ipu. Ustvari, svaka digitalna slika je sastavljena iz mnotva takica, odnosno piksela. to je vei broj piksela, to je bolja (otrija) slika. Standardne amaterske kamere imaju oko 800000 piksela i takva slika je na ivici prihvatljivosti.danas je DV veoma rasprostranjen jer je daleko jeftiniji od bilo kog drugog formata, a kvalitet mu je sasvim prihvatljiv i u televizijskim uslovima. Iako se danas zahuktava novi digitalni standard nazvanHigh Definition(HD), DV e jo dugo ostati u upotrebi jer je lak za upotrebu i nelinearnu montau na raunaru.

4TA JE ADOBE PREMIER PRO CSProgram za nelinernu montau video zapisa

Omoguava da radite nesekvencionalno

Omoguava trenutni pristup video klipovima

Omoguava rad sa sa svim popularnim formatimaNelinearna montaa znai da moete ubacivati video materijal gde god elite u vaem npr. filmu jer je veoma lako pomeriti ostatak materijala unapred ili unazad. Kod linearne montae na video kasetama (Beta SP, S VHS, DV kaseta itd.) to nije mogue jer ako ubacimo (snimimo) nov materijal, moraemo da prebriemo ve postojei na kaseti. Kao dobar primer uporediemo sa filmskom trakom: ako elimo da ubacimo nov deo materijala u montau, moemo da preseemo filmsku traku, da umetnemo nov materijal i da ih spojimo. To je nemogue uraditi sa kasetom-ne moemo sei video traku, ve moramo da prebriemo ono to je prethodno snimljeno.5

SVE POINJE OVAKO...

Ovde podRecent Projectsbiramo da li emo otvoriti projekat na kojem smo ranije radili ili emo otvoriti novi. Sve to u Premiere-u montiramo i obraujemo, naziva se tzv.projekat. To znai da moemo da sauvamo (saSaveiliSave As) celokupan na rad/montau kao jedan fajl-projekat (naravno, pod proizvoljnim imenom, ali sa ekstenzijom .prproj kao npr. Proba.prproj). To je zgodno jer, kasnije, otvaranjem (saOpen) eljenog projekta prikazae nam se cela naa montaa sa svim elementima i efektima koje smo koristili. Treba imati na umu da se u tom Project fajlu ne sadri sav material koji smo upotrebili, ve samo informacije gde se taj materijal nalazi na hard disku. To znai da, ukoliko sa hard diska izbriemo ili premestimo neki fajl koji smo upotrebili u projektu, tada Premier nee moi da ga otvori i obavestie nas da taj fajl nedostaje. Tada moramo runo da pronaemo i selektujemo taj nedostajui fajl da bi ga opet Premier otvorio u naem projektu.Ispod imamo opcijuNew Projectkojom se otvara novi prazan projekat; zatimOpen Projectkojim se otvara ve postojei projekat koji nije iznad na spisku;Helpkojim se poziva Help prozor sa uputstvom za korienje Premiere-a. Dole desno se nalaziExittaster za izlazak iz Premiere-a. Poto emo da radimo u novom projektu, treba da kliknemo naNew Project. Pojavljuje se sledei prozor:

7

re nego to ponemo sa montaom, moramo podesiti format naeg projekta u prozoruNew Projectkoji se automatski otvara svakog puta kada na poetku izaberemo New Project.Pre ovog podeavanja potrebno je postaviti u General kartici neke parametre. Prva opcija nam jeAction and Title Safe Areasu kojoj definiemo veliinu Action i Title Safe okvira na montai. Ovi okviri su korisni jer nam prikazuju ogranienje na TV ekranu po kom moemo da postavljamo npr. potpise i druge grafike elemente. O ovome e biti rei kasnije. Sledea opcija jeVideo i Audiogde biramo nain na koji e se prikazivati video, odnosno, audio materijal u Premiere CS4 (Timecode, Frames, Audio Samples, Milliseconds itd). OpcijaCaptureslui da biramo da li snimamo u Premiere CS4 sa DV ili HDV ureaja.Sledea kartica u ovom prozoru jeScratch Disks. Ovde odreujemo hard diskove i foldere u kojima e Premiere CS4 uvati svoje fajlove. Kada se snima video materijal u Premiere CS4, onda se pod Capture Video i Capture Audio podeava gde e se uvati taj materijal. Takoe, kada se radi renderovanje, ovde podeavamo u kom folderu e Premiere CS4 da uva taj materijal tj. fajlove.

8

Ispod u opcijiLocationse vidi adresa, odnosno, mesto na kojem e se nalaziti ovaj na projekat. Ako elite da promenite, kliknite naBrowse... i odredite drugi folder za ovaj projekat. U opcijiNameupiite ime svog novog projekta. Sada je potrebno samo kliknuti na dugmeOKi otvorie nam se sledei prozor Premiere-a u kojem se odreuje format projekta.Sada nam se u prvoj karticiSequence presetspod opciomAvailable Presetsnude neki standardni DV (Digital Video) i HDV formati od kojih emo izabratiDV PAL(Evropski standard). Kliknuemo (levi klik miem) na trougli ispred DV PAL opcije i u tom trenutku e nam se pojaviti neke podopcije ovog standarda.9

Sada nam se u prvoj karticiSequence presetspod opciomAvailable Presetsnude neki standardni DV (Digital Video) i HDV formati od kojih emo izabratiDV PAL(Evropski standard). Kliknuemo (levi klik miem) na trougli ispred DV PAL opcije i u tom trenutku e nam se pojaviti neke podopcije ovog standarda.Samo da napomenemo da je DV PAL standard video zapis formata 720x576 piksela, da sadri 25 slika u sekundi (25 fps-Frames Per Seconds) i da je zvuk stereo (dva kanala: levi i desni), digitalizovan kvalitetom od 16 bita sa frekvencijom od 48 Khz (svaka sekunda zvuka sadri 48 000 semplova).Ukratko, u veini evropskih zemalja se koristi standardDV PAL, od 720x576 piksela, sa 25 fps i 16-bitnim zvukom od 48 kHz. Postoji i amerikiNTSCstandard koji se malo razlikuje: 720x480 piksela sa 30 fps i istim zvukom od 48 kHz.Ako elimo neki drugi format kojeg nema sa leve strane u ponudi, onda definiemo format tako to kliknemo na karticuGeneral. Ovde moemo sami da definiemo Video, Audio i Preview parametre za novi projekat koji ne postoji u ponudi u prethodnoj kartici. U treojTrackskartici moemo da definiemo broj video i audio kanala u novom projektu.

10

11U glavnom prozoru Premiere-a moemo primetiti da je on sastavljen od drugih manjih okvira u koje su smeteni prozori/paneli:Project,Source Monitor/Effect Control,Program Monitor,Media Browser/Info/Effects,Timeline iTool Bar12

Ovo je trak za vreme, uz pomo nje ete postavljati vreme za trajanje video materijalaAlatka za priblizavanje i odaljavanje u traci za promjeneTIMELINE13

Alatka za selekcijuAlatka koju ete najvie koristiti, Slui za pomjeranje video isjeaka, Premetanje i dobijanje dodatnih informacija samo jednim klikom.

Kako to izgleda u praksi.

14

Slike ispod ilustruju kako radi alatka za rezanje.

Slika na ljevo prikazuje izrezani deo videa

Alatka za rezanje Slui za izbacivanje nepotrebih djelova video zapisa. Rezanja praznina ili vika djelova15

Alatka na ljevo se zove Olovka Najvie slui za ubacivanje i odreivanje zvuka.Olovka

Vidimo na slici dole da je zvuk prikazan kao jedna uta linijaKoristiu olovku da postavim dve take na liniji za zvukPomjeranjem taaka gore ili dole mogu da napravim efekat zvuka koji ulazi ili izlazi iz videa.