a project funded by eu

1

STRENGTHENING OF THE INSTITUTIONAL CAPACITY OF THE COMPETITION PROTECTION COMMISSION (CPC) IN THE REPUBLIC

OF SERBIA

A project funded by EU Implemented by a consortuim lead by

ZAŠTITA KONKURENCIJE U TRGOVINI

Subotica, 19.02.2014

Andrej PlahutnikProject Team Leader / Senior Competition Expert

EU-SCS

2

PROGRAM (1)

Restriktivni sporazumi:• Klasični karteli horizontalnog tipa• Atipična ograničenja (vertikalni sporazumi, selektivna i ekskluzivna distribucija)• Izuzeća (po grupama, individualna, postupak odobrenja)• Zabranjene prakse u vertikalnim odnosima (RPM, engleska klauzula)

Zloupotreba dominantnog položaja:• Tržišna dominacija (koncentracija uticaja na tržištu)• Klasične zloupotrebe (diskriminacija, predatorstvo, istiskivanje)• Predlog budućih obaveza

Koncentracije:• Obaveza podnošenja zahteva za odobrenje i praksa KZK i Evropske Komisije• Uslovno odobrenje• Mere ponašanja i strukturne mere

3

PROGRAM (2)

Konkurencija i javne nabavke• Bid-rigging (nameštene ponude), elementi, način • Prilagođavanje (konkurencija i korupcija)• Načini otkrivanja • Analiza slučajeva iz prakse

Negativni uticaji na konkurenciju:• Nelojalna konkurencija• Damping

Sankcije:• Novčane kazne• Krivićne sankcije• Mogućnost imuniteta

4

KONKURENCIJA - UTAKMICA NA TRŽIŠTU ZA STRANKE

OGRANIČAVANJE KONKURENCIJE SA STRANE PREDUZEĆA:• sporazumi, kojima se bitno sprečava, ograničava i narušava konkurencija• zloupotreba dominantnog položaja• koncentracije, kojima se bitno sprečava, ograničava i narušava

konkurencija (pre svega stvaranjem ili jačanjem dominantnog položaja na tržištu)

OGRANIČAVANJE KONKURENCIJE SA STRANE VLASTI:• legalni monopoli• ekskluzivna prava (način podele)• akta i radnje (opšti i pojedinačni), koji stvaraju diskriminaciju• netransparenta politika državnih pomoći

5

OSNOVNI PRINCIPI

Osnovni principi i elementi politike i prava konkurencije • zabrana (sa izuzećima) ograničavajučih sporazuma i zloupotreba dominantnog

položaja• kontrola koncentracija

Različiti (negativni) efekti na (efikasnu) konkurenciju• ograničavanje konkurencije sa strane vlasti (ekskluzivna prava, netransparentna

politika državnih pomoći, ulazne bariere)• nelojalna konkurencija• dumping

Pravo i politika konkurencije u Evropskoj Uniji (Acquis)

CEFTA (čl. 19-21) – transpozicija odredbi Acquis-a• obavezno prilagođavanje nacionalnih monopola komercialnog značaja• zabrana restriktivnih sporazuma i zloupotreba dominantnog položaja• odredbe o državnim pomoćima

6

DEFINICIJA PRIVREDNOG SUBJEKTA(učesnika na tržištu)

ŠIROKA PRIMENA:• sva pravna i fizička lica, koja neposredno ili posredno učestvuju u prometu roba i

usluga• nezavisno od oblika svojine i sedišta• za preduzetnike nezavisno od državljanstva i prebivališta

OGRANIČENA PRIMENA:• javna preduzeća• poljoprivredni proizvodi

TERITORIJALNA PRIMENA:• ekskluzivna primena na teritoriji• dogovorno i ugovorno ograničen suverinitet u višenacionalnoj zajednici (EU –

članice)

7

SSP - član 73 Konkurencija i ostale ekonomske odredbe

Sledeće nije u skladu sa pravilnim funkcionisanjem Sporazuma u meri u kojoj može uticati na trgovinu između Zajednice i Srbije:

• sporazumi između preduzeća, odluke udruženja preduzeća i usaglašena praksa između preduzeća, čiji je cilj ili posledica sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije;

• zloupotreba dominantnog položaja od strane jednog ili više preduzeća na teritorijama Zajednice ili Srbije, u celini ili na njihovom značajnom delu;

• svaka državna pomoć koja narušava ili preti da naruši konkurenciju davanjem prednosti određenim preduzećima ili određenim proizvodima.

Svako postupanje suprotno ovom članu ocenjivaće se na osnovu kriterijuma koji proističu iz primene pravila konkurencije koja se primenjuju u Zajednici, naročito iz članova 81., 82., 86. i 87. Ugovora o EZ i instrumenata tumačenja koje su usvojile institucije Zajednice.

8

SSP - član 73 /2/, 74 Konkurencija i ostale ekonomske odredbe

Ugovorne strane će obezbediti da se operativno nezavisnoj instituciji povere ovlašćenja neophodna za potpunu primenu stava 1(1) i 1(2) ovog člana, u odnosu na privatna i javna preduzeća i preduzeća kojima su dodeljena posebna prava.

Ako jedna od ugovornih strana smatra da je određeno postupanje nespojivo sa uslovima iz stava 1 ovog člana, ona može preduzeti odgovarajuće mere nakon konsultacija u okviru Saveta za stabilizaciju i pridruživanje ili trideset radnih dana nakon što se obratila radi takvih konsultacija.

Član 74 Javna preduzeća

Istekom roka od 3 godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, Srbija će primeniti na javna preduzeća i preduzeća kojima su dodeljena posebna prava načela koja su utvrđena u Ugovoru o EZ, sa posebnim upućivanjem na član 86.

Posebna prava javnih preduzeća tokom prelaznog perioda neće uključivati mogućnost nametanja kvantitativnih ograničenja ili mera koje imaju isto dejstvo na uvoz iz Zajednice u Srbiju.

9

Pojam i zabrana restriktivnog sporazumaZZK - član 10.

Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike Srbije.

Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito:

1) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine;

2) ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije;

3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;

4) uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma;

5) dele tržišta ili izvori nabavki.

Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa ovim zakonom.

10

Uslovi za izuzimanje od zabraneZZK - član 11.

Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu.

• Pojedinačno izuzeće od zabrane

Član 12.

• Izuzeće od zabrane po kategorijama sporazuma

Član 13.

11

Dominantan položaj na tržištuZZK - član 15. – vremenski ograničena definicija

Dominantan položaj na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu koji nema konkurenciju ili je konkurencija beznačajna, odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu na konkurente uzimajući u obzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu.

Pretpostavka je da učesnik na tržištu ima dominantan položaj, ako je njegov tržišni udeo na relevantnom tržištu 40% ili više.

Pretpostavka je da su dva ili više učesnika na tržištu u dominantnom položaju ako između njih ne postoji značajna konkurencija i ako je njihov ukupan tržišni udeo 50% ili više (kolektivna dominacija).

Ako učesnik, odnosno učesnici na tržištu nemaju tržišni udeo iz st. 2. i 3. ovog člana, teret dokazivanja postojanja dominantnog položaja snosi Komisija.

12

Dominantan položaj na tržištunovela ZZK (1)

Član 1.

U Zakonu o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS”, broj 51/09), član 15.

menja se i glasi:

„Dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji, zbog svoje tržišne snage,

može da posluje na relevantnom tržištu u značajnoj meri nezavisno u odnosu na

stvarne ili potencijalne konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače.

Tržišna snaga učesnika na tržištu se utvrđuje u odnosu na relevantne

ekonomske i druge pokazatelje, a naročito:

13


1) strukturu relevantnog tržišta;

2) tržišni udeo učesnika na tržištu čiji se dominantni položaj utvrđuje,

naročito ako je veći od 40% na utvrđenom relevantnom tržištu;

3) stvarne i potencijalne konkurente;

4) ekonomsku i finansijsku snagu;

5) stepen vertikalne integrisanosti;

6) prednosti u pristupu tržištima snabdevanja i distribucije;

7) pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu;

8) snagu kupca;

9) tehnološke prednosti, prava intelektualne svojine.

14


Dva ili više pravno nezavisna učesnika na tržištu mogu da imaju dominantan

položaj ako su povezani ekonomskim vezama tako da na relevantnom tržištu

zajednički nastupaju ili deluju kao jedan učesnik (kolektivna dominacija).

Teret dokazivanja dominantnog položaja na utvrđenom relevantnom tržištu je

na Komisiji.”

15

Zloupotreba dominantnog položajaZZK - član 16.

Zloupotreba dominantnog položaja na tržištu zabranjena je.

Zloupotrebom dominantnog položaja, naročito se smatra:

1) neposredno ili posredno nametanje nepravične kupovne ili prodajne cene ili drugih nepravičnih uslova poslovanja;

2) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja;

3) primenjivanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;

4) uslovljavanje zaključenja ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovora.

16

Karteli

NAČIN:• ugovor, dogovor, prećutno, odluka, usklađene radnje• cene• raspodela tržišta• ograničavanje funkcija (proizvodnje, razvoja isl.)

BID RIGGING (COLLUSIVE TENDERING)• U najviše navrata karteli se iskazuju kroz bid-rigging• U nekim jurisdikcijama (Nemačka) isključivo za bid rigging je zaprećena kazna

zatvora

KOMENTAR:• Kartel je toliko jak koliko je jaka njegova najslabija karika• Otkrivanje kartela nije slučajnost, nego je vetzano na rigorozne sankcije i imunitet

17

Tržišna dominacija

OPREDELJENJE TRŽIŠNE DOMINACIJE:- monopoli, oligopoli- dominantni položaj- kolektivna dominacija

VRSTE MONOPOLA:- legalni- realni- naturalni

SPECIFIČNOST:- dominantni položaj (čak i monopol) nije zabranjen- nema izuzeća za zloupotrebe (nema efficiency defence)

18

Posebna pažnja (1)

Zaključivanje ugovora između konkurenata o:• Podeli tržišta;• Podeli kupaca;• Prodajnoj/kupovnoj ceni;• Kvotama;• Razmeni poverljivih informacija;

Zaključivanje ugovora o:• Ekskluzivnoj prodaji;• Ekskluzivnoj kupovini;• Selektivnoj prodaji;• Franšizi;• Zastupanju sa prenesenim trgovinskim rizikom

19

Posebna pažnja (2)

Monopolska cena = monopolski profit

Radnje sa ciljem izbacivanja konkurenata sa tržišta- predatorska cena;- povećanje troškova konkurenta;- izbacivanje maržom;

Bojkot - odbijanje poslovanja bez ekonomski/pravno opravdanog razloga;

Diskriminacija - primena nejednakih uslova na iste poslove, u istim uslovima;

Uslovljavanje- odbijanje saradnje;- vezivanje proizvoda;- vezivanje uslova/rabata;

Utvrđivanje cene u daljoj prodaji- direktno/indirektno (nadzor/sankcije);

Rabatna politika (rabatne skale, ekstrarabati, super rabati, numerički rabati i sl.)

20

RELEVANTNO TRŽIŠTE - ODREĐIVANJE

Značajnost pravilne definicije:

• pogrešna definicija uvek vodi do pogrešne odluke• i najbolja pravna kvalifikacija ne može ispraviti grešku kod definicije relevantnog

tržišta• relevantno tržište (uži, veoma jasno definisan i za potrebe postupka jedino

merodavan deo šireg tržišta)• pravilna definicija može biti stvar teoretskog pristupa, ali u prvom redu mora

uzimati u obzir praktične posledice • ako nema pravog preklapanja, nema supstitutivnosti, nema (unakrsne) elastičnosti

potraživanja, isto tržište (roba i usluga) ne postoji• marketinške analize i analize CLP su slične, ali u suštini različite• namena

21

ELEMENTI DEFINICIJE

TRŽIŠTE PROIZVODA:• više proizvoda ili jedan proizvod • industrijski proizvod - standardna industrijska upotreba• potrošački proizvod - namena, zamenljivost• statistička klasifikacija ? • brendirani proizvodi• generički proizvodi • potražnja• zamenljivost ponude• elastičnost potražnje• definicija relevantnog proizvoda (grupe proizvoda)

GEOGRAFSKO TRŽIŠTE:• tržište, gde ponuđaći konkurišu pod istim uslovima konkurencije• može, ali ne mora, se poklapati sa nacionalnim tržištem• ulazne barijere

22

RELEVANTNO TRŽIŠTE

Tržišna moć i koncentracija uticaja na tržištu: • definicija tržišne moći• definicija relevantnog tržišta• tržišna moć i uticaj na vertikalne veze• grupna izuzeća u sektoru trgovine

Analiza uticaja na konkurenciju: • RPM – Resale Price Maintenance (obavezujuće maloprodajne cene)• Engleska klauzula (obaveza saopštavanja)• Rabatna politika• Različiti (zabranjeni) načini prodaje ispod cene

23

TRŽIŠNA MOĆ

Tržišna moć (market power):• Istorijski razvoj• Mogućnost neposrednog uticaja na količinu ili cenu• Povećanje cene iznad prosečnih troškova • Elastičnost potraživanja• (Monopol)• (Monopson)• Dominantna pozicija• Prenost tržišne snage kroz istorijski razvoj• Proizvodnja, trgovina, potrošnja

24

SSNIP TEST

SSNIP test - Small but Significant and Non-transitory Increase in Price

(Test hipotetičkog monopoliste:• po pravilu definicija 5% (DO 10%) porasta cene u najmanje 12 meseci• start sa najužom definicijom produkta i test, da li je 5% (10%) povećanje

cene profitabilno• ako to nije slučaj, firma nema dovoljnu tržišnu snagu za povećanje cene

proceni (relevantnog tržišta) se dodaje najbliži supstitut i test se ponavlja• proces se ponavlja dok se definitivno ne ustanovi, da bi hipotetički

monopolista profitabilno uvećao cenu za 5 % (10%)• relevantno tržište je definisano upotrebom SSNIP testa

25

SSNIP TEST

Limiti SSNIP testa:• uzima u obzir isključivo konkurenciju u ceni (price competition) i ne uzima u

obzir druge dimenzije konkurencije (npr. kvalitet)• nije pogodan za tržišta sa raznovrsnim proizvodima (differentiated

products)• test se uvek zasniva na povećanju cene prvog produkta• test produkta A i test produkta B mogu biti različiti i dovesti do pogrešnog

zaključka• upotreba SSNIP testa može voditi do pogrešnog zaključka; umesto

definicije relevantnog tržišta rezultat se fokusira na unilateralne efekte (posledice koncentracije)

26

UČINCI TRŽIŠNE KONCENTRACIJE

PRO-COMPETITIVE

(doprinos efikasnosti tržišne utaknice)• pojačava pregovaračke pozicije u odnosu na proizvođača• povečava pritisak na efikasnost proizvodnje• cene se snižavaju, a kvalitet povećava

ANTI-COMPETITIVE

(štetni uticaj na tržišnu utakmicu)• povećava tržišnu moć trgovaca• povećava marže• negativni trend poliike cena (do proizvođača -, do potrošača +)

OTVORENO PITANJE: • koji efekt se ostvaruje (?) – zavisi od stepena konkurencije

27

NEKI IZAZOVI

• Uslovi plaćanja – dugi (produženi) rokovi• Sufinansiranje marktinških aktivnosti• Listing fees (naknada za stavljanje na listu) • Naknade za pozicioniranje• Količinski popusti• Klauzule o ekskluzivnosti• Plaćanje transporta, pakovanja, tretmana otpada• HACCP• Trgovačke robne marke• Protekcija određene produktne linije (npr. pekarski proizvodi)

28

RPM

Mogući pozitivni efekti:• uvodi (promoviše) kvalitet usluge• sprečava destrukciju tržišta (“freeriding”)• obezbeđuje ulazak novih konkurenata i brendova zbog garantovanih marži• uvodi troškovno efikasnu konkurenciju

Definitivne zloupotrebe:

(1) Collusion (potpuna kontrola) sa strane:• proizvođača (identifikacija proizvođača koji se ne pridržava pravila “price fixing”)• trgovca (prisiljavanje proizvođača da prodaju po “normalnoj” ceni)•(2) Isključenje (exclusion) sa strane:• trgovca/proizvođača – “zaštita” od trgovca sa boljim sistemom distribucije i nižim

troškovima• proizvođača/trgovca – davanje boniteta da se ne prodaje blago manjih proizvođača i/ili

novih konkurenata

29

Javna preduzeća

MOGUĆE ZLOUPOTREBE:

• netransparentan prenos sredstava iz javnog na tržišno• unutrašnje subvencije• ponuda na tržišnom delu, koja nije rezultat dobre poslovne prakse, nego drugih

okolina (cross-subsidy isl.)• prednost (competitive advantage), koja narušava konkurenciju• dugoručno isključivanje konkurencije• indirektna zloupotreba tržišne dominacije (transfer monopolske snage na drugo

tržište) • (zlo)upotreba javnih sredstava za druge ciljeve (više povreda)• zloupotreba instituta

30

Javne nabavke – posebni izazovi

• (Ne)usposobljenost kadrova zaduženih za javne nabavke• Nerazumevanje instituta javnih nabavki (uvođenje konkurencije)• Nerazumevanje pojma javnih sredstava• Efikasna upotreba javnih sredstava• Način uvođenja konkurencije• Obezbeđenje konkurentne strukture tržišta• Efikasna ekonomija• Mario Monti (level playing field)• Troškovi• Unapred poznati ponuđači• Unapred nepoznati elementi• Tajnost vs. transparentnost• Ograničen broj ponuđača• Ponuđači sa značajnom tržišnom moći

31

Izazovi

Prilagođavanje uslova poznatom ponuđaču• tehničke specifikacije • reference• garancije

Javna preduzeća kao ponuđači• moguć cross-subsidy

Bid-rigging (collusive tendering)• kontrola tržišta (postojećeg i potencialnog)• konkurencija na tržištu i za tržište• isključivanje konkurecije• kreacija tržišnje potražnje

Konzorcijske ponude

32

BID-RIGGING

• PRICE FIXING

- dogovor o cenama ili elementima za cene• RASPODELA TRŽIŠTA

- dogovor o kupcima i/ili dobavljačima, dogovor o podeli nabavki• BIDDING FEE

- dogovor o odšteti za predaju nekonkurentne ponude • FIKTIVNE PONUDE

- unapred dogovorene nekonkurentne ponude• DECK OFFERTA

- dogovorena previsoka ponuda

----------------------------------------------------------------------------------------

Rezultat: pogrešno uverenje o tome, ko je u stvari doneo odluku

33

Koncentracije

• odlućivanje o konkurenčnim parametrima drugog preduzeća• jačanje koncentracije uticaja na tržištu• inovacija poslovnog procesa• legitiman oblik preduzetničkog povezivanja• (potencialno) isključivanje konkurencije• zabranjene su samo koncentracije, koje bitno sprečavaju, ograničavaju ili

narušavaju (efikasnu) konkurenciju, pre svega stvaranjem ili jačanjem dominantnog položaja na tržištu

• neopravdano zabranjene koncentracije znače povredu prava slobodne poduzetničke iniciative, prava osnivanja (freedom of establishment), prava slobodnog transfera kapitala

• neopravdano dozvoljene koncentracije se mogu razumeti kao oblik dozvole za zloupotrebu dominantnog položaja

34

Nelojalna konkurencija (zakon o trgovini)

Zabrana nepoštene tržišne utakmice

Član 50.

Nepoštena tržišna utakmica (nelojalna konkurencija) je radnja trgovca usmerena protiv drugog trgovca, odnosno konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji, i kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu (konkurentu), a naročito:

1) iznošenjem neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu;

2) iznošenjem podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi ili usluzi, koji su usmereni na narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca;

3) prodajom robe sa oznakama, podacima ili oblikom, kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe;

4) sticanjem, korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu;

5) obećanje, odnosno davanje poklona veće vrednosti, imovinskih ili drugih pogodnosti drugim trgovcima, kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente.

Nepoštena tržišna utakmica je zabranjena.

Trgovac koji pretrpi štetu zbog radnje nepoštene tržišne utakmice, ima pravo na naknadu te štete.

35

Nelojalna konkurencija (2)

Sudska zaštita

Član 50a

Tuţžom zbog nepoštene tržišne utakmice (nelojalne konkurencije) može se zahtevati utvrđivanje radnje nepoštene tržišne utakmice, zabrana njenog daljeg vršenja, otklanjanje nastalih posledica, kao i naknada štete.

Oštećeni trgovac (konkurent) ima pravo na naknadu materijalne štete, kao i nematerijalne štete zbog povrede poslovnog ugleda.

Sud će dosuditi pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete, ako nađe da okolnosti slučaja to opravdavaju, a naročito značaj, trajanje i intenzitet povrede, efekat povrede na poslovanje tužioca, značaj povređenog dobra i cilj kome sluţi ta naknada, kao i tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Tužba se može podneti u roku od šest meseci od saznanja za radnju i učinioca, a najkasnije u roku od tri godine od okončanja radnje.

Sud može narediti da se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev, objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije”, na trošak štetnika.

Postupak po tužbi zbog nepoštene tržišne utakmice je hitan.

36

Dumping (1)

SSP - član 40 Damping i subvencije1. Nijedna odredba ovog sporazuma ne sprečava bilo koju od strana da preduzme odbrambene

trgovinske mere u skladu sa stavom 2. ovog člana i članom 41.

2. Ako jedna od strana ustanovi da se u trgovini sa drugom stranom sprovodi damping i/ili subvencije na osnovu kojih je moguće uvesti kompenzatorne mere, ta strana može da preduzme odgovarajuće mere protiv ovakve prakse u skladu sa Sporazumom STO o sprovođenju člana VI GATT 1994. godine ili Sporazumom STO o subvencijama i kompenzatornim merama, kao i odgovarajućim domaćim zakonodavstvom.

CEFTA - član 22 Antidamping mere 1. Ako jedna strana utvrdi da postoji damping u trgovini sa drugom stranom u smislu člana VI

GATT, ta strana može da preduzme odgovarajuće mere protiv takve prakse u skladu sa Sporazumom STO o sprovođenju člana VI GAT, i prema uslovima predviđenim u Zajedniĉkoj deklaraciji koja se odnosi na ovaj član.

2. Strana će u što kraćem roku obavestiti bilo koju zainteresovanu stranu i Zajedniĉki komitet o svim preduzetim radnjama i merama i obezbediti neophodne informacije.

37

Državna pomoć

Potencijalni (in)direktni negativni uticaj na konkurenciju

5 zlatnih pravila:

1. Mora biti izuzetak• Pravilo je konkurencija, pomoć može biti isključivo u izuzetnim slučajevima

2. Mora biti neophodno potrebna• Namena se ne može efikasno obistiniti bez pomoći

3. Mora biti vremenski ograničena• Istekom vremena korisnik mora biti u stanju konkurentno nastupati na tržištu

4. Mora biti degresivna (opadajuća)• Proporcialno smanjianje u odnosu na povećanje konkurentne sposobnosti

5. Mora biti razvojno usmerena• Ne sme biti namenjena zadržanju statusa quo

38

Karakteristike sistema u regionu

Antitrust: - obaveza preuzimanja standarda EU (posebna odredba SSP)

- otvoreno pitanje političkog konsenza- nedostatak (nepostojanje) poznavanja - posle upoznavanja defanzivan odnos- deklaracija umesto realizacije (ponekad)- pitanje “amerikanizacije” institucija- nedovoljni resursi- pitanje kvaliteta sudske zaštite- izuzetno nepovoljan Enforcement Record- institucionalizirani karteli- stvaranje legalnih monopola

PLUS:- preuzimanje standarda

MINUS:- preuzimanje standarda sa nedostatkom političkog konsenza- pitanje (pravne) kulture

39

Karakteristike sistema u regionu – ext.

Kontrola koncentracija:- notifikacijski pragovi ponekad nerealni- svetski promet uz nacionalnu nadležnost (otvoreno pitanje primene) - visoke takse- finansijska zavisnost - prioritet: kontrola koncentracija- prioritet: finasiranje - rezultat: loš Enforcement Record- izostatak klasične podele na “simplified” i “regular” u postupku- pitanje razumevanja “isključivanja efikasne konkurencije”- pitanje razumevanja “SIEC”

PLUS:- kontrola koncentracija daje neka osnovna znanja o konkurenciji

MINUS:- pogrešni prioriteti- neefikasna implementacija- pitanje jednakosti na tržištu (level playing field)- uticaj na slobodan protok kapitala

40

SANKCIJE

• Rigorozne kazne (do 10% godišnjeg prometa)• Treble damages• Skimming• Krivična odgovornost u nekim pravnim sistemima• Problem funkcionisanja ECN• Leniency programi (imunitet, sniženje)• Poravnanje• Visoki odštetni zahtevi• Mogućnost direktne primene• Korporativna odgovornost• Lična odgovornost

41

SANKCIJE

• Sankcijski dualizam• Ne bis in idem (EU - member state, krivična – novčana kazna)• Problem olakšavajućih i otežavajućih okolnosti u vezi sa visinom kazne,

pravom na odbranu• Problem Leniency-a kod potencialnih krivičnih sankcija• Leniency – priznavanje odgovornosti• Direct Settlement – priznavanje odgovornosti• Odštetne tužbe• Leniency se odnosi samo na postupak pred Komisijom i ne predstavlja

nikakvu ekskulpaciju po bilo kojem drugom osnovu

42

PROGRAM IMUNITETA (Leniency)

• Način otkrivanja kartela• Uslov: transparentni uslovi zbog pravne predvidljivosti i pravne

sigurnosti• Ako nema rigoroznih kazni, neće biti potrebe za upotrebu Leniency-a sa

strane učesnika na tržištu (članova kartela)• Upotreba leniency-a, priznanje učešća u kartelu zbog (punog ili

delimićnog) imuniteta predstavlja odličan osnov za odštetne zahtjeve• Isto (priznavanje i osnov za odštetni zahtjev) se odnosi i na dogovor

između učesnika i institucije (Direct Settlement)• Pitanje upotrebe Leniency-a (imuniteta) kod krivične odgovornosti

43

PREKID POSTUPKA – novela ZZK (1)

Član 58. menja se i glasi:

„Komisija može doneti zaključak o prekidu postupka ispitivanja povrede

konkurencije, kojim se određuje mera iz člana 59. ovog zakona, ako stranka, na

osnovu sadržine zaključka o pokretanju postupka, odnosno činjenica utvrđenih u

postupku, podnese predlog obaveza koje je spremna dobrovoljno da preuzme radi

otklanjanja mogućih povreda konkurencije, sa uslovima i rokovima za izvršenje mere.

Predlog iz stava 1. ovog člana, stranka može da stavi najkasnije pre prijema

obaveštenja iz člana 38. stav 2. ovog zakona.

Obaveštenje o podnošenju predloga stranke iz stava 1. ovog člana, koje

sadrži sažeti opis predloga i bitnih elemenata predmeta, Komisija objavljuje na svojoj

internet stranici, sa pozivom svim zainteresovanim stranama za dostavljanje pisanih

primedaba, stavova i mišljenja u roku od 20 dana od dana objave ovog obaveštenja.

Ako Komisija, na osnovu analize stanja na tržištu, utvrdi da je verovatno da

će se na osnovu predloženih obaveza ostvariti cilj mere iz člana 59. ovog zakona,

zaključkom će odrediti meru na osnovu datog predloga.

44

PREKID POSTUPKA – novela ZZK (2)

Komisija nije u obavezi da prihvati predlog iz stava 1. ovog člana.

Zaključkom o prekidu postupka određuje se rok za izvršenje obaveze stranke

i za dostavu dokaza o ispunjenju uslova iz mere.

Postupak će se nastaviti, u roku ne dužem od tri godine od dana donošenja

zaključka iz stava 1. ovog člana, ako:

1) nastupe bitne promene okolnosti na kojima se zasnivao zaključak o

prekidu postupka;

2) stranka ne ispuni obaveze iz mere u roku određenom za ispunjenje,

odnosno ne dostavi odgovarajuće dokaze o tome;

3) Komisija ustanovi da je zaključak o prekidu postupka donet na osnovu

netačnih, neistinitih, nekompletnih ili obmanjujućih podataka koje je dostavila stranka.

O postupanju stranke po zaključku o prekidu postupka, Komisija vodi računa

po službenoj dužnosti.

Zaključak o prekidu postupka, odnosno nastavku postupka, donosi Savet.”

45

KRIVIČNE SANKCIJE (1)

Zloupotreba monopolističkog položaja

Član 232

Odgovorno lice u preduzeću ili u drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji zloupotrebom monopolističkog ili dominantnog položaja na tržištu ili zaključivanjem monopolističkog sporazuma izazove poremećaj na tržištu ili taj subjekt dovede u povlašćen položaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj subjekt ili za drugi subjekt ili nanese štetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potrošačima ili korisnicima usluga,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

46


Neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga

Član 233

(1) Ko se u nameri da obmane kupce ili korisnike usluga posluži tuđim poslovnim imenom, tuđom geografskom oznakom porekla, tuđim žigom ili tuđom drugom posebnom oznakom robe ili usluga ili unese pojedina obeležja ovih oznaka u svoje poslovno ime, svoju geografsku oznaku porekla, svoj žig ili u svoju drugu posebnu oznaku robe ili usluga,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2) Ko u svrhu prodaje u većoj količini ili vrednosti nabavlja, proizvodi, prerađuje, stavlja u promet, daje u zakup ili skladišti robu iz stava 1. ovog člana ili se bavi pružanjem usluga neovlašćeno koristeći tuđe oznake,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3) Ako je učinilac iz stava 2. ovog člana organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika ili je pribavio imovinsku korist koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(4) Predmeti iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se.

47


Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom

Član 234a

(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se na nedozvoljen način dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno ili službeno lice u naručiocu javne nabavke koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima.

(3) Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara,učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4) Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima, ili da je preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca pre nego što on donese odluku o izboru ponude, može se osloboditi od kazne.

48


Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom

Član 234a

(1) Odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koji u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se na nedozvoljen način dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno ili službeno lice u naručiocu javne nabavke koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, ili nevršenjem svoje dužnosti krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama i time prouzrokuje štetu javnim sredstvima.

(3) Ukoliko je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara,učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4) Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima, ili da je preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca pre nego što on donese odluku o izboru ponude, može se osloboditi od kazne.

49

DUŽNOST PRIJAVLJIVANJA

Zakon o javnim nabavkama (Sl.list RS, br. 124/2012)

Dužnost prijavljivanja povrede konkurencije

Član 27

U slučaju postojanja osnovane sumnje u istinitost izjave o nezavisnoj ponudi, naručilac će odmah obavestiti organizaciju nadležnu za zaštitu konkurencije.

Svako zainteresovano lice, odnosno lice zaposleno ili na drugi način radno angažovano kod zainteresovanog lica dužno je da obavesti organizaciju nadležnu za zaštitu konkurencije, ukoliko ima bilo koji podatak o povredi konkurencije u postupku javne nabavke.

Lice iz stava 2. ovog člana ne može dobiti otkaz ugovora o radu ili drugog ugovora o radnom angažovanju, odnosno ne može biti premešteno na drugo radno mesto zato što je, postupajući savesno i u dobroj veri, prijavilo povredu konkurencije u postupku javne nabavke.

50

CRNA LISTA

Zakon o javnim nabavkama (Sl.list RS, br. 124/2012)

Posebno ovlašćenje organizacije nadležne za zaštitu konkurencije

Član 167

Organizacija nadležna za zaštitu konkurencije, može ponuđaču, odnosno zainteresovanom licu izreći meru zabrane učešća u postupku javne nabavke ako utvrdi da je ponuđač, odnosno zainteresovano lice povredilo konkurenciju u postupku javne nabavke u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Mera iz stava 1. ovog člana može trajati do dve godine.

Protiv odluke iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

51

ALTMARK

Judgement ECJ Case C-280/00 Altmark Trans – 24.07.2003:

jedan od kriterija (za potrebe procene, da li u određenom slučaju postoji državna pomoć) Altmark testa je, da su »parametri na osnovu kojih je izračunata kompenzacija (nadoknada) opredeljeni unapred na objektivan i transparentan način«

POSLEDICE (netransparentno određene pretplate):

- postojanje dominantnog položaja- potencialno “cross-subsidy”- prenos javnih sredstava na tržišnu djelatnost- mogućnost “predatory”-a ili “margin squeeza” - direktan uticaj državne pomoći na zloupotrebu dominantnog položaja

52

Hoffmann – LaRochezloupotreba i “engleska klavzula”

• Obaveze ekskluzivnog snabdevanja ove vrste kojima se podstiče kupac da se ekskluzivno snabdeva od preduzeća koje se nalazi u dominantom položaju, bez obzira da li su date u naknadu za rabat ili za dodelu rabata za vernost, nisu u skladu sa ciljem obezbeđivanja nenarušene konkurencije na zajedničkom tržištu, pošto nisu zasnovane na ekonomskoj transakciji koja opravdava ovo opterećenje odnosno beneficiju već su stvorene da bi se kupcu uskratila ili ograničila mogućnost izbora izvora snabdevanja i onemogućili drugi proizvođači da uđu na tržište. Posledica rabata za vernost je primenjivanje različitih uslova na iste transakcije sa drugim trgovinskim partnerima, u smislu da dva kupca plaćaju različitu cenu za istu količinu istog proizvoda u zavisnosti od toga da li se snabdevaju isključivo od preduzeća u dominantnom položaju ili imaju nekoliko izvora snabdevanja.

• Zloupotreba dominantnog položaja i ograničavanje konkurencije kao atributi takvih ugovora ne izbegavaju se pomoću tzv. „engleske klauzule“ sadržane u njima. Na osnovu ove klauzule kupci se obavezuju da obaveste preduzeće u dominantom položaju o povolnijim ponudama konkurencije i imaju pravo, ukoliko preduzeće ne uskladi svoje cene sa pomentim ponudama, da se snabdevaju od konkurenata. U takvim okolnostima klauzula ove vrste omogućava preduzeću koje se nalazi u dominantnom položaju da ostvari zloupotrebu svog položaja.

53

Michelinrabatna politika

Jedno preduzeće vrši zloupotrebu dominantnog položaja u smislu člana 86 Ugovora ukoliko vezuje za sebe distributere sistemom rabata koji se daju u skladu sa prodatim količinama tokom relativno dugog referentnog perioda tako da vrše na kupca sve veći pritisak da dostigne iznos nabavki potreban za davanje rabata ili da izbegne gubitak predviđen za čitav period, pogotovo ako je, s jedne strane, taj efekat još više pojačan velikom razlikom između tržišnih udela dominantnog preduzeća i glavnih konkurenata koji moraju da uzmu u obzir apsolutnu vrednost ciljnog godišnjeg rabata dominantnog preduzeća i odrede svoj rabat u procentu koji je, kada se uporedi manji iznos nabavki preprodavaca od njih, veoma visok i, sa druge strane, ako netransparentnost celog sistema rabata dominantnog preduzeća dovede do toga da se preprodavci nađu u stanju nesigurnosti i da globalno ne mogu da sa sigurnošću predvide posledice dostizanja ili nedostizanja svojih ciljeva.

54

AKZOPredatory i Margin Squeeze

• Cene ispod proseka varijabilnih troškova (to jest, onih koji zavise od proizvedenih količina) pomoću kojih dominantno preduzeće želi da eliminiše konkurenta moraju se posmatrati kao zloupotrebne. Dominantno preduzeće nema drugi interes da određuje takve cene osim da bi istislo konkurente i da bi naknadno podiglo svoje cene koristeći se svojim monopolskim položajem, pošto svaka prodaja pravi gubitak, odnosno ukupan iznos fiksnih troškova (to jest onih koji ostaju konstantni bez obzira na proizvedene količine) i barem deo varijabilnih troškova koji se odnose na proizvedenu jedinicu.

• Štaviše, cene ispod proseka ukupnih troškova, to jest zbira fiksnih i varijabilnih troškova, ali iznad proseka varijabilnih troškova, moraju se posmatrati kao zloupotrebne ukoliko se određuju kao deo plana za istiskivanje konkurenta. Takve cene mogu oterati sa tržišta preduzeća koja su možda jednako efikasna kao i dominantno preduzeće, ali koja zbog svojih manjih finansijskih resursa nisu u stanju da izdrže agresivnu konkurenciju koja im je nametnuta.

55

PREPORUČENA LITERATURA

• Competition Law Development (American Bar Association)• Richard Whish: Competition Law, Butherworths Lexis Nexis, London • Jonathan Faull/Ali Nikpay: The EC law of Competition, Oxford University Press, Oxford• C.Bellamy, G.Child, P.M.Roth: Bellamy&Child European Community Law of Competition,

Sweet & Maxwell, • L.Ritter, W.D.Brown, F.Rawlinson: E.C. Competition Law: a practicioner s guide, Kluwer

Law International, Hague,• S.Bishop, M.Walker: Economics of EC Competition Law: Concepts, Application and

Measurement,• M.Motta: Competition Policy, Cambridge University Press• Hirsch, Montag, Saecker, Competition Law: European Community Practice and

Procedure, Sweet & Maxwell, London• http://ec.europa.eu/comm/competition/index_en.html• www. oecd.org• Odluke EC i ECJ

a project funded by eu

Documents