www.dereta.rs

Biblioteka: UMETNOST

Urednik:Aleksandar Šurbatović

Naslov originala: Will Gompertz

WHAT ARE YOU LOOKING AT?150 Years of Modern Art in the Blink of an Eye

Copyright © Will Gompertz, 2012 Prvi put objavljeno u Velikoj Britaniji,

na engleskom jeziku, u izdanju Penguin Books Ltd. Copyright © ovog izdanja dela Dereta doo

Izdavanje ove publikacije podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

ŠTA GLE DAŠ?150 godi na moder ne umet no sti u trep ta ju oka

Vil Gom percPrevod s engleskogVule Žurić

DERETA Beograd, 2015.

Mojoj ženi Kejt i našoj deci, Arturu, Nedu, Meri i Džordžu

SADRŽAJ

Lista ilustracija IX

Pred go vor XIII

Uvod: Šta gle daš? XV

1. Fon ta na, 1917. 1

2. Pre dim pre si o ni zam: ostvarivanje, 1820–1870. 11

3. Impre si o ni zam: sli ka ri moder nog živo ta, 1870–1890. 31

4. Postim pre si o ni zam: raz gra na tost, 1880–1906. 52

5. Sezan: otac svih nas, 1839–1906. 78

6. Pri mi ti vi zam, 1880–1930 / Fovi zam, 1905–1910: pri malni krik 91

7. Kubi zam: još jed na tač ka gle diš ta, 1907–1914. 118

8. Futu ri zam: brzo napred, 1909–1919. 137

9. Kan din ski / Orfi zam / Pla vi jahač: zvu ci muzi ke, 1910–1914. 150

10. Supre ma ti zam / Kon struk ti vi zam: Rusi, 1915–1925. 164

11. Neo pla sti ci zam: zastoj, 1917–1931. 186

12. Bau ha us: ponov ni sasta nak đaka, 1919–1933. 199

13. Dada i zam: vlast anar hi je, 1916–1923. 220

14. Nad re a li zam: žive ći san, 1924–1945. 235

15. Apstrakt ni eks pre si o ni zam: veli ki gest, 1943–1970. 263

viii šta gledaš?

16. Pop-art: tera pi ja pro dav ni ce, 1956–1970. 287

17. Koncep tu a li zam / Fluk sus / Arte pove ra / Umet nost per for man sa: nad mu dri va nja, 1952. pa nada lje 313

18. Mini ma li zam: bez naslo va, 1960–1975. 334

19. Post mo der ni zam: lažni iden ti tet, 1970–1989. 350

20. Umet nost danas: sla va i bogat stvo, 1988–2008–do danas 366

Lokacije umetničkih dela 397

Zahval nost 407

Potpisi za ilustracije 409

Indeks 413

LISTA ILUSTRACIJA

CRNO-BELE ILUSTRACIJE

1. Marsel Dišan, Fontana, (1917), replika (1964)

2. Gistav Kurbe, Poreklo sveta, (1886)

3. Eduar Mane, Doručak na travi, (1863)

4. Utagava Hirošige, Stanica Ocu, (oko 1848–1949)

5. Edgar Dega, Čas plesa, (1874)

6. Vinsent van Gog, Ljudi koji jedu krompir, (1885)

7. Ogist Roden, Poljubac, (1901–1904)

8. Konsantin Brankuzi, Poljubac, (1907–1908)

9. Alberto Ðakometi, Šetač 1, (1960)

10. El Greko, Otvaranje petog pečata, (1608–1614)

11. Žorž Brak, Violina i paleta, (1909)

12. Pablo Pikaso, Moja slatka devojka, (1911–1912)

13. Ðakomo Bala, Dinamizam psa na povocu, (1912)

14. Umberto Boćoni, Jedinstveni oblici večnosti u svemiru, (1913)

15. Kazimir Maljevič, Crni kvadrat, (1915)

16. Vladimir Tatlin, Ugaoni reljef, (1914–1915)

17. Vladimir Tatlin, Spomenik Trećoj internacionali (Toranj), (1919–1920)

x šta gledaš?

18. Marsel Brojer, B3 stolica / Vasilij, (1925)

19. Valter Gropijus, Bauhaus, Desau, (1926)

20. Kurt Šviters, Mezbau, (1933)

21. Luiz Buržua, Mama, (1999)

22. Džef Kuns, Štene, (1992)

23. Pablo Pikaso, Troje plesača, (1925)

24. Rene Magrit, Ugroženi ubica, (1927)

25. Men Rej, Primat materije nad mišlju, (1929)

26. Hans Namut, Džekson, Polok slika „Jesenji ritam br. 30”, (1950)

27. Eduardo Paoloci, Bila sam bogataševa igračka, (1947)

28. Mikelanđelo Pistoleto, Venera u krpama, (1967)

29. Den Flavin, Spomenik 1 V. Tatlinu, (1964)

30. Sol Levit, Serijski projekat, I (ABCD), (1966)

31. Sindi Šerman, Nenaslovljeni lažni kadrovi #21, (1978)

32. Džef Vol, Uništena soba, (1978)

33. Ežen Delakroa, Sardanapalusova smrt, (1827)

34. Džef Vol, Mimika, (1982)

35. Dejmijen Herst, Hiljadu godina, (1990)

36. Dejmijen Herst, Fizička nemogućnost smrti u umu nekoga ko živi, (1991)

37. Džef Kuns, Napravljeno u raju, (1989)

38. Aj Vejvej, Ispuštanje urne iz doba dinastije Han, (1995)

39. Benksi, Sobarica čisti, (2006)

xilista ilustracija

ILUSTRACIJE U BOJI

C1. Ežen Delakroa, Sloboda predvodi narod (1830)

C2. Eduard Mane, Olimpija (1863)

C3. Dž. M. V. Tarner, Kiša, para i brzina (1844)

C4. Klod Mone, Impresija, rađanje sunca (1872)

C5. Vinsent van Gog, Zvezdana noć (1889)

C6. Pol Gogen, Vizija nakon propovedi, ili Jakov se rve sa anđelom (1888)

C7. Žorž Sera, Nedeljno popodne na ostrvu Grand Žat (1884–86)

C8. Točak boja

C9. Pol Sezan, Mrtva priroda sa jabukama i breskvama (1905)

C10. Pol Sezan, Planina San Viktoar (oko 1887)

C11. Anri Matis, Radost življenja (1905–06)

C12. Anri Ruso, Gladni lav baca se na antilopu (1905)

C13. Pablo Pikaso, Gospođice iz Avinjona (1907)

C14. Umberto Boćoni, Rastanci (1911)

C15. Vasilij Kandinski, Kompozicija VII (1913)

C16. El Lisicki, Izbij bele crvenim klinom (1919)

C17. Ljubov Popova, Model haljine (1923–24)

C18. Pit Mondrijan, Kompozicija C (br. III) sa crvenon, žutom i plavom (1935)

C19. Gerit Ritveld, Crveno-plava stolica (oko 1923)

C20. Huan Miro, Karneval arlekina (1924–05)

xii šta gledaš?

C21. Frida Kalo, San (1940)

C22. Vilem de Kuning, Žena I (1959–52)

C23. Mark Rotko, Oker (oker, crveno na crvenoj) (1954)

C24. Robert Raušenberg, Monogram (1955–59)

C25. Endi Vorhol, Diptih Merilin Monro (1962)

C26. Roj Lihtenštajn, Whaam! (1963)

C27. Donald Džad, Bez naslova (1972)

C28. Sara Lukas, Dva pržena jaja i kebab (1992)

C29. Trejsi Emin, Svi sa kojima sam ikada spavala 1963–1995 (1995)

PRED GO VOR

Već je napi sa no mno go izvr snih knji ga iz isto ri je umet no-sti koje se bave moder nim raz do bljem, od kla sič ne Pri če o umet no sti E. H. Gobri ča do rato bor ne i pouč ne knji ge

Rober ta Hju za Šok novo ga. Ne name ra vam da se nad me ćem sa tako uče nim tomo vi ma – niti to mogu – ali želim da ponu dim neš-to dru ga či je: lič nu, aneg dot sku i infor ma tiv nu knji gu u kojoj su sadr ža ne hro no loš ke pri če moder ne umet no sti od impre si o ni zma do današ njih dana (zbog nedo stat ka pro sto ra i vre me na nije bilo mogu će dota ći se svih umet ni ka i pra va ca).

Imao sam ambi ci ju da napi šem knji gu krca tu činje ni ca ma i živo tom; nije mi bila name ra da to bude aka dem ska stvar. Nema fusno ta ni dugač kog spi ska izvo ra i pone kad sam davao maš ti na volju da, reci mo, zami slim sce nu u kojoj se impre si o ni sti sre ću u kafeu, ili Pika so pri re đu je ban ket. Ove vinje te su nasta ja le na osno-vu auten tič nih zabe le ža ka (impre si o ni sti su se zai sta oku plja li u

„Tekst je nerazumljiv – to mora da je katalog neke izložbe.”

xiv šta gledaš?

jed nom kafeu i Pika so je zai sta pri re dio ban ket), ali su neki uzgred-ni deta lji opi sa nih raz go vo ra izmiš lje ni.

Inspi ra ci ju za pisa nje knji ge dobio sam izvo de ći one-man šou na Pozo riš nom festi va lu u Edin bur gu 2009. godi ne. U Gar di ja nu sam obja vio čla nak u kome sam istra ži vao kako pomoću meha ni za ma sten dap kome di je obja sni ti moder nu umet nost i to na više anga žo-van a manje dubo ko u man način.

Da bih pro ve rio teo ri ju, upi sao sam se na kurs sten dap kome di je i potom nastu pio na Edin burš kom festi va lu sa pred sta vom Dvo-stru ka isto ri ja umet no sti. Izgle da da sam uspeo: lju di u publi ci su se sme ju lji li, uče stvo va li i, sude ći pre ma „oce na ma” koje su dobi li na „ispi tu” kome su pri stu pi li pri kra ju pred sta ve, nau či li su popri-lič no o moder noj umet no sti.

Ipak, neću se više vra ća ti sten dap kome di ji. Moder noj umet no-sti pri stu pam kao novi nar i čovek radi ja. Veli ki pisac Dej vid Foster Valas je posao pisa nja ova kvih i slič nih spi sa upo re dio sa nekom vrstom uslu žne delat no sti, gde je dovolj no in te li gent noj oso bi dato vre me da se bavi istra ži va njem neke stva ri u ime svih osta lih koji ima ju pamet ni ja posla. Nadam se da u neku ruku i ja na sli čan način mogu biti na uslu zi čita o cu.

Ovo isku stvo mi je omo gu ći lo da celu jed nu dece ni ju pro ve-dem rade ći u čud nom i oča ra va ju ćem sve tu moder ne umet no sti. Dok sam sedam godi na bio jedan od ruko vo di la ca Gale ri je Tejt, imao sam pri li ku da pose tim veli ke svet ske muze je i vidim manje pozna te zbir ke koje se ne nala ze na auto-putu turi zma. Pose tio sam kuće mno gih umet ni ka i pre gle dao boga te pri vat ne zbir ke, obi la zio stu di je za kon zer va ci ju i pri su stvo vao mul ti mi li on skim auk ci ja ma. Uro nio sam u moder nu umet nost. Počeo sam ne zna ju ći niš ta, a sada znam poneš to. Imam još toli ko toga da nau čim, ali nadam se da će i ovo što sam uspeo da upi jem i da vam pre ne sem dopri-ne ti da o moder noj umet no sti zna te još više i da je još više ceni-te. Otkrio sam da je moder na umet nost jed no od veli kih život nih zado volj sta va.

UVOD

Šta gle daš?

Lon don ska Gale ri ja Tejt kupi la je 1972. godi ne skulp tu ru ame rič kog mini ma li stič kog umet ni ka Kar la Andrea Ekvi va-lent VIII. Ovo delo nasta lo je 1966. godi ne i čini ga sto ti nu

dva de set ope ka, od kojih je, pre ma auto ro vim uput stvi ma, sači njen pra vo u ga o nik. Izla ga nje ove skulp tu re 1970. iza zva lo je mno ge kon tro ver ze.

U tim cigla ma nije bilo niče ga poseb nog; bilo ko je mogao da ih kupi po ceni od tek neko li ko peni ja po koma du. Gale ri ja Tejt ih je pla ti la pre ko dve hilja de fun ti. Bri tan ska štam pa je pala u kolek-tiv nu histe ri ju: „Tro še nje narod nih para na gomi lu cigala!”, urla li su naslo vi. Čak je i umet nič ki časo pis pre fi nje nog uku sa kakav je Bur ling ton Maga zi ne posta vio pita nje: „Da li su u Tej tu polu de li?” Novi na ri su hte li da zna ju da li se držav ni novac tro ši na neš to „što je mogao da napra vi i naj o bič ni ji zidar”.

xvi šta gledaš?

Nije proš lo ni tri de set godi na a Gale ri ja Tejt je pono vo kupi la jedan neo bi čan rad. Ovo ga puta odlu či li su se za kupo vi nu lju di koji sto je u redu. Zapra vo, nije baš tako. Nisu kupo va li lju de, to danas nije po zako nu, ali su kupi li red. Ili, tač ni je, par če papi ra na kome je slo vač ki umet nik Roman Ondak ispi sao uput stva za izvo đe-nje umet nič kog per for man sa koji pod ra zu me va i anga žo va nje gru pe glu ma ca koji bi ofor mi li red. Ondak je na tom papi ru odre dio da bi glum ci tre ba lo da sta nu u red pred ula zom u gale ri ju ili u pro sto ru u kome se odr ža va izlo žba. Kada bi zau ze li svo ja mesta, ili kada bi se, umet nič kim jezi kom reče no insta li ra li, tre ba lo bi da stvo re uti-sak lju di koji str plji vo išče ku ju da se neš to dogo di. Ide ja je bila da svo jim pri su stvom zain tri gi ra ju i pri vu ku pro la zni ke, koji bi im se pri dru ži li (što su, pre ma mom isku stvu, često i čini li), ili samo proš li s podru glji vo podig nu tim obr va ma, pita ju ći se šta li to pro puš ta ju.

Ide ja je zabav na, ali da li je to umet nost? Ako je Ekvi va lent VIII Kar la Andrea mogao da napra vi obič ni zidar, onda bi Onda ko va pod va la mogla da se sma tra za i te kako kapri ci o zan kraj žan rov-skog buda li sa nja. Medi ji su bili sprem ni da dig nu dže vu.

„Dušo, jesmo li rekli da je ’derivativan’ ružna reč?”

xviiuvod

Pa ipak, nije bilo čak ni gun đa nja: niš ta od kri ti ke, niš ta od besa, niš ta ni od izru gi vač kih naslo va iz domiš lja tih pera žute štam-pe – niš ta. Ova akvi zi ci ja pro pra će na je tek sa neko li ko odo bra va-ju ćih redo va u listo vi ma naklo nje ni jim umet no sti. Pa šta se desi lo u tih tri de set godi na? Šta se pro me ni lo? Zaš to je moder na i savre-me na umet nost od lošeg vica posta la neš to cenje no i poš to va no širom sve ta?

Novac je ovde odi grao zna čaj nu ulo gu. Tokom neko li ko pret-hod nih dece ni ja, u svet umet no sti sli la se veli ka koli či na nov ca. Drža ve su ne štedeći finan si ra le dote ri va nje sta rih muze ja i podi-za le nove. Pad komu ni zma i otva ra nje slo bod nog tržiš ta vodi li su ka glo ba li za ci ji i nastan ku kla se super bo ga tih koji ma se ula ga nje u umet nost uči ni lo kao jed na od pri li ka da uve ća ju svo je pri ho de. Jer, dok je tržiš te akci ja doži vlja va lo krah i dok su ban ke pro pa da le, vred nost vrhun skih dela moder ne umet no sti nasta vlja la je da raste, kao i broj onih koji su žele li da nji ma trgu ju. Do pre samo neko li ko godi na, svet ski pozna ta auk cij ska kuća „Sote bi” bi na auk ci ja ma vrhun skih umet nič kih dela raču na la na ponu đa če iz tek tri zemlje. Sada je broj zema lja iz kojih dola ze kup ci pre šao broj ku od četr-de set, uklju ču ju ći nove imuć ne kolek ci o na re iz Kine, Indi je i Južne Afri ke. To zna či da su u igri uspostavlje na pra vi la tržiš ta: reč je o ponu di i potra žnji, a potra žnja dale ko pre ma šu je ponu du. Vre dost viso ko cenje nih dela umet ni ka koji nisu više živi (koji, samim tim, više ne stva ra ju), kao što su Pika so, Vor hol, Polok ili Đako me ti, nasta vlja da raste vrto gla vom brzi nom.

Cenu dižu novi boga ta ši i oli gar si, ambi ci o zne admi ni stra ci je malih gra do va i zemlje koje žive od turi zma i žele da postig nu „Bil bao efe kat” – dakle, da una pre de svo ju repu ta ci ju i da se pro-fi li šu podi za njem dopa dlji ve gale ri je moder ne umet no sti. Svi oni su otkri li da je kupo vi na pala te ili izgrad nje naci o nal nog muze ja lak ši deo posla; mno go je teže ova zda nja napu ni ti iole pri stoj nom umet noš ću koja će zadi vi ti pose ti o ce. A to je zato što takve umet-no sti nema pre vi še.

xviii šta gledaš?

A ako već nema naj bo lje „kla sič ne” moder ne umet no sti, sle de ća naj bo lja stvar je „savre me na” moder na umet nost (dela živih umet-ni ka). I tu su cene rasle neu mo lji vo, bar kad je reč o umet ni ci ma za koje se sma tra da pri pa da ju prvoj ligi, a jedan od takvih je Džef Kuns, pred stav nik ame rič kog pop-arta.

Kuns je poznat po svom delu Šte ne (1992), ogrom noj skulp tu-ri pre kri ve noj cve ćem, kao i broj nim skulp tu ra ma juna ka crta nih fil mo va, koje kao da su nači nje ne od balo na a ne od alu mi ni ju ma. Sre di nom deve de se tih Kun so ve rado ve mogli ste kupi ti za neko li ko sto ti na hilja da dola ra. Već dve hilja de i dese te, nje go ve skulp tu re slat ki ša pro da va ne su za mili o ne. Postao je brend, a nje gov rad je pre po zna tljiv poput logoa kom pa ni je Naj ki. Kuns je jedan od onih savre me nih umet ni ka koji su se obo ga ti li van red no brzo, zahva lju-ju ći poma mi za lepom umet noš ću.

Umet ni ci koji su neka da jedva sasta vlja li kraj s kra jem sada su mul ti mi li o ne ri koje pra ti gla mur film skih zve zda: slav ni pri ja te-lji, pri vat ni avi o ni i neza si ti medi ji želj ni da pro pra te sva ki nji hov korak. Zahuk ta la maši ne ri ja časo pi sa posve će nih sve tu gla mu ra je kra jem dva de se tog veka sa zado volj stvom uče stvo va la u pra vlje nju jav nih lič no sti od pri pad ni ka gene ra ci je umet ni ka, koji su odlič no

„Preferiramo da se bavimo umetnicima koji više nisu živi.”

xixuvod

raz u me li suš ti nu medi ja. Foto gra fi je živo pi snih kre a tiv nih lju di koji sto je kraj svo jih živo pi snih umet nič kih dela, smeš te nih u pom pe zno dizaj ni ra nim pro sto ri ma gde se meša ju bogat stvo i sla va, nalik su voa je ri stič koj gozbi koju čita o ci želj no pro ždi ru (u Gale ri ji Tejt su čak anga žo va li izda va ča časo pi sa Vog da kre i ra maga zin za čla no ve klu ba lju bi te lja gale ri je).

Ove publi ka ci je, zajed no sa doda ci ma dnev nih novi na, stvo ri le su novu, tren di, kosmo po lit sku publi ku za novu, tren di, kosmo-po lit sku umet nost i umet ni ke. Reč je o mnoš tvu mla dih i onih koji se tako ose ća ju i koji su smo re ni svim tim potam ne lim sli ka ma koje je pret hod na gene ra ci ja dubo ko ceni la. Ne, broj ni pose ti o ci gale ri ja savre me ne umet no sti hte li su umet nost koja govo ri o vre-me nu u kome žive. Umet nost koja je sve ža, dina mič na i uzbu dlji va: umet nost koja se tiče ono ga što se deša va sada i ovde. Umet nost koja je nalik njima: poželj na i moder na. Umet nost koja je poma lo i roken rol: gla sna, bun džij ska, zabav na i kul.

Pro blem sa kojim se suo či la ova publi ka jeste onaj isti sa kojim se suo ča va mo svi kada se susret ne mo sa novim umet nič kim delom, a to je raz u me va nje. Nije važno da li ste isku sni trgo vac umet ni na-ma, pri zna ti aka dem ski ili muzej ski kura tor; sva ko može da se ose ti zaki nu tim pred sli kom ili skulp tu rom koja je tek izaš la iz umet-ni ko vog ate ljea. Čak je i ser Niko las Sero ta, svet ski pri zna ti šef impe ri je bri tan ske Gale ri je Tejt, jed nom pri li kom ostao zbu njen. Jed nom mi je rekao kako pri ula sku u ate lje, u kome tre ba da vidi neko delo prvi put, ume da bude poma lo „pre pla šen”. „Često ne znam šta da mislim”, rekao je. „Smatram da je to vrlo zastra šu ju-će.” Kakvo pri zna nje neko ga ko je svet ski auto ri tet za moder nu i savre me nu umet nost. Kakve li su tek onda naše šan se?

Rekao bih da ih ipak ima. Jer ne veru jem da je suš ti na u pro-su đi va nju da li je neko novo delo savre me ne umet no sti uspe lo ili nije – vre me će ura di ti taj posao za nas. Ovde se pre radi o raz u-me va nju gde se i zbog čega to delo ukla pa u moder nu umet nost. U našoj lju bav noj vezi sa moder nom umet noš ću posto ji para doks:

xx šta gledaš?

s jed ne stra ne mili o ni lju di pose ću ju muze je kao što su pari ski Pom-pi du, MoMA u Nju jor ku i Moder na Tejt gale ri ja u Lon do nu, dok je s dru ge stra ne, naj češ ći odgo vor čim poč ne mo raz go vor na ovu temu: „Jao, ja se uopšte ne raz u mem u umet nost.”

Ova ko iskre no pri zna nje nezna nja nije rezul tat nedo stat ka inte-li gen ci je ili kul tu re. Taj odgo vor sam čuo i od pozna tih pisa ca, uspeš nih film skih umet ni ka, viso ko ko ti ra nih poli ti ča ra i uni ver-zi tet skih pro fe so ra. Narav no da svi oni gre še, bez izu zet ka. Oni se raz u me ju u umet nost. Zna ju da je Mike lan đe lo osli kao Sik stin sku kape lu. Zna ju da je Leo nar do da Vin či nasli kao Mona Lizu. Sko-ro da su sigur ni da je Ogist Roden bio vajar i u veći ni slu ča je va zna ju da nave du makar jedan ili dva nje go va rada. Ono što zai sta misle jeste da niš ta ne zna ju o moder noj umet no sti. U stva ri, ono što stvar no, stvar no misle jeste da možda zna ju neš to o moder noj umet no sti – da je, na pri mer, Endi Vor hol stvo rio umet nič ko delo od kon zer vi kem bel supa – ali je ne raz u me ju. Oni ne mogu da shva te zaš to se neš to što bi moglo da ura di i jed no dete ispo sta vi kao remek-delo. U dubi ni duše, oni misle da je reč o pre va ri, ali sada, kada se moda pro me ni la, ose ća ju da nije druš tve no pri hva-tlji vo to i reći.

Ja ne mislim da je reč o pre va ri. Moder na umet nost (uze će-mo gru bo period 1860–1970) i savre me na umet nost (dela koja su stvo ri li umet ni ci koji su živi) nisu neki dugač ki geg koji pred lako ver nom publi kom izvo di neko li ko posve će ni ka. Iskre no govo-re ći, veći na dela koja danas nasta ju neće pre ži ve ti sud vre me na, ali će, isto vre me no, neko li ko dela koja pro la ze total no neza pa že no biti pro gla še no za remek-dela. Isti na je da će izu zet na dela koja su stvo re na danas i ona nasta la tokom proš log veka pred sta vlja ti neka od naj ve ćih ljud skih dostig nu ća moder ne ere. Samo buda-la može da negi ra geni jal nost Pabla Pika sa, Pola Seza na, Bar ba re Hep vort, Vin sen ta van Goga i Fri de Kalo. Ne tre ba biti muzi čar da biste zna li da je reč o nekom Baho vom delu ili da neku pesmu peva Frenk Sina tra.

xxiuvod

Moje miš lje nje je da raz u me va nje moder ne umet no sti i uži va-nje u njoj ne poči nje od nje nog vred no va nja, već od raz u me va nja nje nog raz vit ka od Leo nar do vog kla si ci zma do današ njih ajku la u tur ši ji i nepo spre mlje nih kre ve ta. Kao i veći na zago net nih stva-ri, umet nost je poput igre; jedi no što tre ba da zna te jesu osnov na pra vi la kako biste tako zbu nje ni poče li da otkri va te neki smi sao. I dok kon cep tu a li zam želi da bude doži vljen kao neš to slič no fud-bal skom ofsaj du moder ne umet no sti – kao neš to što lju di ne mogu baš da uka pi ra ju i obja sne uz šolji cu kafe – reč je o izne na đu ju će jed no stav noj stva ri.

Sve što tre ba da zna te da biste se drža li osnov nih postu la ta može te naći u ovoj pri či o sto ti nu pede set godi na moder ne umet-no sti, tokom kojih je ona pomo gla sve tu da se pro me ni i obr nu to. Sva ki pra vac, sva ki „izam” pove zan je sa dru gim, jedan vodi u dru gi poput kari ka lan ca. Ali sva ko me tre ba pri stu pi ti na pose ban način, raz li ko va ti sti lo ve i meto de nasta ja nja umet no sti, koji su vrhu nac širo kog spek tra uti ca ja: umet nič kih, poli tič kih, soci jal nih i teh no loš kih.

Reč je o sjaj noj pri či, koja će vaš sle de ći odla zak u gale ri ju moder ne umet no sti uči ni ti manje zastra šu ju ćim i makar malo zani-mlji vi jim. Pri ča ide ova ko...

Pone de ljak, 2. april 1917. Ame rič ki pred sed nik Vudro Vil son pred čla no vi ma Kon gre sa u Vašing to nu urgi ra da se Nemač-koj i zva nič no obja vi rat. Za to vre me, u Nju jor ku, tri lepo

ode ve na mla di ća izla ze iz pomod no nameš te nog duplek sa na uglu

Tri de set i tre će zapad ne i Šezde set i sed me uli ce i kre ću u grad.

Hoda ju, raz go va ra ju i sme ju se. Za mrša vog, ele gant nog Fran cu za,

koji hoda izme đu dvo ji ce sna žnih Ame ri ka na ca, ova kve eks kur zi je

uvek su bile dobro doš le. On je umet nik, u gra du je živeo nepu-

ne dve godi ne: dovolj no dugo da se bez pro ble ma muva una o ko-

lo, isu vi še krat ko da bi postao blazé uzbu dlji vim, čul nim šar mom

Nju jor ka. Uzbu đe nje iza zva no šet njom ka jugu, kroz Cen tral park

i dole, ka Kolum bu su, uvek je jača lo nje gov duh; spek ta ku lar ni

pri zor drve ća koje se pre ta pa u zgra de nje mu je ličio na jed no od

svet skih čuda. Što se nje ga tiče, Nju jork je veli ko umet nič ko delo:

park skulp tu ra pre pun pre kra snih moder nih eks po na ta u kome

1FON TA NA 1917.

2 šta gledaš?

ima više živo ta i vre ve nego u Vene ci ji, dru gom arhi tek ton skom čudu koje je stvo rio čovek.

Trio laga no kora ča niz Bro dvej, koji u odno su na okol ne boga te i lepe uli ce poma lo pod se ća na kakvog ofu ca nog ulje za. Kako su se pri bli ži li cen tru gra da, sun ce nesta je iza nepro zir nih blo ko va od beto na i sta kla, što vazdu hu donosi pro leć nu sve ži nu. Dva Ame ri-kan ca čavr lja ju pre ko gla ve svo ga pri ja te lja, čija raz ba ru še na kosa isti če nje go vo viso ko čelo. Dok njih dvo ji ca i dalje raz go va ra ju, on raz miš lja. Zasta je pred jed nim duća nom. Dugač kim prsti ma ukra še nim mani ki ra nim nok ti ma i izra že nim vena ma trlja oči ne bi li se odbra nio od odsja ja sun ca u sta klu; ima neče g otmenog u nje go voj poja vi.

Nasta vlja dalje, pogle dom tra že ći svo je pri ja te lje. Njih nema. Gle da una o ko lo, sle že rame ni ma i pri pa lju je ciga re tu. Potom pre-la zi na dru gu stra nu uli ce, ne da bi nasta vio da ih tra ži, već da bi uhva tio koji pre o sta li sun čev zrak. Tač no je deset do pet posle pod ne i talas ner vo ze pre pla vlju je Fran cu za. Usko ro će rad nje biti zatvo re ne, a on očaj nič ki mora neš to da kupi.

Ubr za va kora k. Nasto ji da svoj um zatvo ri za sve vizu el ne sti-mu lan se koji ga okru žu ju, ali mozak odbi ja da ga poslu ša: toli ko je toga što tre ba upi ti, o čemu tre ba raz miš lja ti, u čemu tre ba uži va ti. Čuje kako ga neko dozi va i podi že pogled. To je Val ter Aren sberg, niži od dvo ji ce nje go vih pri ja te lja, koji je Fran cu zo ve umet nič ke podu hva te podr ža vao goto vo od tre nut ka kada se ovaj, jed nog vetro vi tog jun skog jutra 1915, iskr cao sa lađe kojom je dopu to vao u Ame ri ku. Aren sberg mu maše da se vra ti na nje go vu stra nu uli ce, ne bi li pre ko Medi son skve ra sti gli do Pete ave ni je. Ali sin jav nog bele žni ka iz Nor man di je kri vi vrat i, zaba če ne gla ve, usred sre đu je pažnju na ogrom no beton sko par če sira. Zgra da Fla ti ro n je oča ra la Fran cu za mno go pre nego što je sti gao u Nju jork, beše to vizitkarta gra da koji će postati njegov dom.

Nje gov prvi susret sa čuve nim zda njem odi grao se u dani ma kada je zgra da podig nu ta, a on još uvek živeo u Pari zu. Video je

3fontana

foto gra fi ju dva de set dvo sprat nog obla ko de ra koju je sni mio Alfred Šti glic i koja je 1903. obja vlje na u jed nom fran cu skom maga zi nu. Sada, četr na est godi na kasni je, i ta zgra da i Šti glic, ame rič ki foto-graf koji je postao vla snik umet nič ke gale ri je, posta li su deo nje go-vog živo ta u Novo me sve tu.

Nje go vo sanja re nje je pre ki nu to novim Aren sber go vim poku ša-jem da ga dozo ve, jer je ovaj kor pu lent ni pokro vi telj i kolek ci o nar umet ni na poma lo fru stri ra no mahao Fran cu zu. Pored Aren sber ga sto ji tre ći član ovog druš tvan ce ta i sme je se. Džo zef Ste la (1877–1946) tako đe je umet nik. On ima raz u me va nja za pre ci znost i svo-je gla vost nji ho vog gal skog pri ja te lja i ceni nje go vu bespomoć nost kada se suo či sa pred me tom svo ga inte re so va nja.

Pono vo zajed no, njih tro ji ca odla ze na jug, dole, ka Petoj ave-ni ji. Ubr zo sti žu na svo je odre diš te: Peta ave ni ja 118, gvož đar-ska rad nja Dž. L. Mota, spe ci ja li zo va na za vodo vod ne insta la ci je. Aren sberg i Ste la pri gu šu ju cere ka nje dok nji hov kom pa njon pre-tu ra po izlo že noj robi. Nakon neko li ko minu ta pozi va pro dav ca i upi re prstom u naj o bič ni ji beli por ce lan ski piso ar. Dru ži na je opet na oku pu i pro da vac ih oba veš ta va da je reč o piso a ru mar ke „bed-ford šir”. Fran cuz kli ma gla vom, Ste la se kezi, a Aren sberg vese lo tap še pro dav ca po rame nu i kaže da će kupi ti piso ar.

Odla ze. Aren sberg kaže Ste li da pozove tak si. Nji hov fran cu-ski pri ja telj sto ji na tro to a ru i drži teš ku ska la me ri ju s filo zof-skom mir no ćom, zaba vljen upra vo skro je nim pla nom da por ce-lan ski pis sotiè re upo tre bi za šega če nje kojim će uzbur ka ti ušto glje ni umet nič ki svet. Gle da ju ći u tu šljaš te ću belu povr ši nu, Mar sel Dišan (1887–1968) sme je se sam sebi: ovo će iza zva ti popri lič nu uzbu nu.

Dišan odno si piso ar u svoj ate lje. Okre će ga, pa teš ki pred-met od por ce la na sada sto ji nao pa ko. Potom ga crnom bojom pot pi su je na obo du, sa desne stra ne, i to pse u do ni mom „R. Mut 1917”. Nje go vo delo sko ro da je dovr še no. Tre ba lo je još samo ura di ti jed no: tre ba lo je piso a ru dati ime. Nazvao ga je Fon ta-na. Ono što je do pre samo neko li ko sati bio jedan naj o bič ni ji

4 šta gledaš?

piso ar Diša no vim delo va njem posta lo je umet nič ko delo (vidi ilu stra ci ju br. 1).

Ako niš ta dru go, delo je bar sadr ža va lo Diša no vu misao. Vero-vao je da je otkrio novu for mu skulp tu re: gde umet nik može da iza be re bilo koji već posto je ći pro dukt masov ne pro iz vod nje, koji oči gled no ne pose du je nikakvu estet sku vred nost, i da ga oslo bo-di nje go ve svr he – da ga, dru gim reči ma, uči ni bes ko ri snim – i da ga, daju ći mu ime i menja ju ći kon tekst i ugao iz koga bi ina če bio viđen, pre tvo ri u fak tič ko umet nič ko delo. Ovaj novi oblik stva-ra laš tva nazvao je „redi mejd”: skulp tu ra koja je već napra vlje na.

Bila je to ide ja na kojoj je radio već neko li ko godi na, otka da je u svom ate ljeu u Fran cu skoj točak i pred nju rudu bici kla spo jio s

Ilu stra ci ja br. 1: Mar sel Dišan, Fon ta na, 1917, repli ka 1964.

5fontana

hokli com. Ova kon struk ci ja mu je tada slu ži la za zaba vu; voleo je da pokre će točak i da gle da kako se vrti. Ali zatim je u tome počeo da gle da umet nič ko delo.

Nasta vio je sa takvom prak som i u Ame ri ci, kupiv ši jed nom lopa tu za sneg na koju je, pre nego što ju je oka čio da visi sa pla fo-na, sta vio nat pis. Pot pi sao ju je svo jim pra vim ime nom, ali je sebe nazna čio kao mesto pore kla, a ne kao auto ra, time je jasno sta vio do zna nja koja je nje go va ulo ga u stva ra lač kom pro ce su: bila je to ide ja pote kla od umet ni ka kao suprot nost delu koje je umet nik i stvo rio. Fon ta na je ovaj kon cept uve la u sfe ru i te ka ko jav nog i sa-mim tim kon fron ti ra ju ćeg. Name ra vao je da uče stvu je na godiš njoj Izlo žbi neza vi snih, naj ve ćem deša va nju moder ne umet no sti koje je do tada pri re đe no u Ame ri ci. Ta izlo žba je sama po sebi bila veli ki iza zov za ame rič ki umet nič ki esta bliš ment. Orga ni zo va lo ju je Druš tvo neza vi snih umet ni ka, gru pa slo bo do um nih, napred nih inte lek tu a la ca koja je sta ja la nasu prot Naci o nal noj aka de mi ji za dizajn, a nju su doži vlja va li kao kon zer va tiv no telo koje nasto ji da ugu ši moder nu umet nost.

Obja vi li su da sva ki umet nik može posta ti član nji ho vog druš tva ako upla ti jedan dolar, i da sva ki član može da izlo ži po dva rada na godiš njoj izlo žbi ako upla ti pet dola ra po radu. Mar sel Dišan je bio pred sed nik udru že nja i član orga ni za ci o nog odbo ra ove izlo žbe. To makar deli mič no objaš nja va zaš to je iza brao da svo ju vra go li-ju pred sta vi pod pse u do ni mom. Tu je i nje go va oso bi na da se igra reči ma, spr da se sa pom pe znim umet nič kim sve tom i ruga mu se.

Pre zi me Mut je igra ri ja sa reč ju Mot, nazi vom rad nje u kojoj je kupio piso ar. Bila je to i refe ren ca za strip „Mut i Džef”, koji je tokom 1907. izla zio u San Fran ci sko hro ni klu, a u nje mu se poja vlji vao samo jedan lik, A. Mut. Reč je o pohlep nom, tupa vom pro bi sve tu sklo nom koc ka nju i raznim obma na ma. Nje gov lako-ver ni ortak Džef bio je žitelj azi la za umo bol ne. S obzi rom na to da je Dišan name ra vao da Fon ta na bude kri ti ka pohlep nih kolek-ci o na ra sklo nih splet ka ma i nado bud nih uprav ni ka muze ja, takvo

6 šta gledaš?

tuma če nje pse u do ni ma čini se sasvim vero do stoj nim. Tako je i sa pret po stav kom da ono R. iz pot pi sa dola zi od ime na Rišar, fran-cu skog kolo kvi ja li zma za vre ću nov ca. Kod Diša na nika da niš ta nije bilo jed no stav no; pored osta log, bio je čovek koji je šah pret-po sta vljao umet no sti.

Smi sliv ši da piso ar pre tvo ri u „redi mejd” skulp tu ru, Dišan je na umu ipak imao mno go krup ni je mete. Hteo je da dove de u pita-nje ono što su aka de mi ci i kri ti ča ri, pre ma nje go vom miš lje nju, samo pro gla še ni i dozla bo ga nekva li fi ko va ni arbi tri uku sa, pro gla-ša va li za umet nič ko delo. Dišan je sma trao da je na umet ni ku da odlu či šta jeste a šta nije umet nič ko delo. Zastu pao je sta no viš te da, ako umet nik kaže da je neš to umet nič ko delo, poš to je uti cao na kon tekst i zna če nje, onda je to tako. Shva tio je da, upr kos kraj-njoj jed no stav no sti ova kvog nači na raz u me va nja, to može iza zva ti revo lu ci ju u umet nič kom sve tu.

Ospo ra vao je činje ni cu da sred stvo – plat no, mer mer, drvo ili kamen – dik ti ra umet ni ku na koji način će pri stu pi ti stva ra nju umet nič kog dela. Sred stvo je bilo ono što odre đu je kako će umet-nik svo je ide je pre tvo ri ti u sli ku, skulp tu ru ili crtež. Dišan je hteo da sve obr ne nagla vač ke. Sma trao je kako sred stvo tre ba da bude na dru gom mestu: ide ja je bila iznad sve ga. Tek nakon što osmi sli i raz vi je kon cept, umet nik će biti u pri li ci da bira sred stvo, i to tre ba da bude upravo ono kojim će ide ja biti izra že na na naj bo lji mogu ći način. Čak i ako to pod ra zu me va koriš će nje por ce lan skog piso a ra. U suš ti ni, umet nost može biti bilo šta, sve dok umet nik tvr di da je to tako. Bila je to veli ka ide ja.

Dišan je hteo da ras krin ka još jed no širo ko ras pro stra nje no miš lje nje: da su umet ni ci neka viša ljud ska vrsta. Kako zaslu žu ju pose ban druš tve ni sta tus svo jom neo bič nom inte li gen ci jom, raz u-me va njem stva ri i mudroš ću. Dišan je to sma trao glu poš ću. Em su umet ni ci sami sebe shva ta li isu vi še ozbilj no, em su ih tako doži-vlja va li oni koji to nisu.

7fontana

Zna če nja skri ve na u Fon ta ni nisu se zavr ša va la na Diša no voj igri reči ma i na pro vo ka ci ja ma. Oda brao je piso ar baš zbog toga što je kao obje kat imao da kaže mno go toga, a dobar deo odno sio se na ero ti ku, aspekt koji je Dišan često istra ži vao u svom radu. Okre nuv ši piso ar nagla vač ke, nije bilo potreb no mno go maš te da bi se uoči le sek su al ne kono ta ci je. Ova alu zi ja pot pu no je pro ma kla oni ma koji su uz Diša na bili čla no vi orga ni za ci o nog komi te ta, pa to i nije bio raz log zaš to su nje go ve kole ge odbi le da Fon ta na dobije mesto na Izlo žbi neza vi snih te 1917. godi ne.

Kada je, samo neko li ko dana nakon što su Dišan, Aren sberg i Ste la oba vi li neo bič nu kupo vi nu, Fon ta na dopre mlje na u izlo žbe ni pro stor Grand cen tral palas na Lek sing ton ave ni ji, odmah je iza-zva la reak ci ju u kojoj su se meša li zabe zek nu tost i odvrat nost. Iako se u kover ti koju je uz skulp tu ru dosta vio gospo din Mut nala zi lo šest dola ra (jedan dolar na ime čla na ri ne, osta lih pet kao nadok-na da za izla ga nje), veći na čla no va upra ve je zaklju či la (mada je bilo nekih, među nji ma Aren sberg i, narav no, Dišan, u pot pu no sti sve sni pore kla i name ne pred me ta, koji su žesto ko bili za to da se on ipak izlo ži), kako je name ra gospo di na Muta da ih popiš ki, što i jeste bila suš ta isti na.

Dišan je osta le čla no ve orga ni za ci o nog komi te ta pod se tio na pra vi la udru že nja u čijem je sasta vlja nju i sam uče stvo vao. Zah te-vao je da poš tu ju ide a le koje su zajed nič ki zacr ta li, i da pred umet-nič ki esta bliš ment i auto ri tar ne gla sno go vor ni ke kon zer va tiv ne Naci o nal ne aka de mi je za dizajn sta nu sa svo jim novim, libe ral nim i napred nim prin ci pi ma: ako si umet nik i u sta nju si da pla tiš pro-pi sa nu sumu, onda će tvoj rad biti izlo žen. I tač ka.

Kon zer va tiv ci su dobi li bit ku, ali sada zna mo da su na spek ta-ku la ran način izgu bi li rat. Rad gospo di na R. Muta bio je isu vi še uvre dljiv i vul ga ran jer se radi lo o piso a ru, pred me tu koji nije bio odgo va ra ju ći da bi o nje mu uopšte disku to va li pri pad ni ci ame rič ke puri tan ske sred nje kla se. Dišan je sme sta pod neo ostav ku na mesto čla na orga ni za ci o nog odbo ra. Fon ta nu niko nika da više nije video.

8 šta gledaš?

Niko ne zna šta se desi lo sa radom koji je Fran cuz pot pi sao pse u-do ni mom. Bilo je naga đa nja da je piso ar smr skao u param par čad jedan od zgro že nih čla no va odbo ra, time raz re šu ju ći dile mu da li pred met izlo ži ti ili ne. Ipak, neko li ko dana kasni je, Alfred Šti glic je u svo joj Gale ri ji „291” foto gra fi sao ozlo gla še ni pred met, ali mogu-će je da se radi lo o na brza ka pre pra vlje noj ver zi ji „redi mej da”. I tom piso a ru se izgu bio sva ki trag.

Ali veli ku moć ide ja ne može te uklo ni ti. Šti gli co va foto gra fi ja ispo sta vi la se kao kru ci jal na. To što je Fon ta nu foto gra fi sao jedan od naj ce nje ni jih struč nja ka u umet nič kim kru go vi ma, koji isto vre-me no vodi uti caj nu moder nu gale ri ju na Men het nu, bilo je važno iz dva raz lo ga: prvo, to je bio svo je vr sni pečat kojim je avan gar da potvr di la da je Diša no va Fon ta na legi tim no umet nič ko delo, za koje je samim činom doku men to va nja garan to va la jed na od vode-ćih gale ri ja i njen cenje ni vla snik. I dru go, nači njen je foto graf ski zapis: dokaz koji doku men tu je posto ja nje pred me ta. Koli ko god puta pro tiv ni ci raz bi li Diša nov rad, mogao je da ode do Moto vog duća na, kupi piso ar i na nje ga sta vi pot pis R. Muta sa Šti gli co ve foto gra fi je. A to se i desi lo. U kolek ci ja ma širom sve ta posto ji pet-na est kopi ja Diša no ve Fon ta ne.

Čud no je kada jed nu takvu kopi ju lju di na izlo žba ma posma tra-ju sa veli kom ozbilj noš ću. Vidi te gomi le mrtvo -o zbilj nih obo ža va-la ca umet no sti kako kri ve gla ve kru že ći oko objek ta, pilje u nje ga sati ma, ispi tu ju ga iz raz li či tih uglo va. Aman, to je piso ar! Čak nije reč ni o ori gi na lu. Umet nost je u ide ji, ne u samom pred me tu.

Poš to va nje sa kojim se danas odno se spram Fon ta ne sil no bi zaba vlja lo Mar se la Diša na. On je iza brao piso ar upra vo zbog nedo stat ka estet skog u izgle du takvog pred me ta (neče ga što je nazi-vao anti re ti nal nim). Reč je o „redi mejd” skulp tu ri koja nika da nije jav no pri ka za na, čija je jedi na svr ha bila da pro vo ci ra iz čiste obes-ti, ali se ispo sta vi la kao naj u ti caj ni je umet nič ko delo dva de se tog veka. Ide ja u kojoj je ote lo tvo re na direkt no je uti ca la na neko li ko naj zna čaj ni jih pokre ta, uklju ču ju ći dadu, nad re a li zam, apstrakt ni

9fontana

eks pre si o ni zam, pop-art i kon cep tu a li zam. Mar sel Dišan je bes po-go vor no naj poš to va ni ji i naj re fe rent ni ji umet nik među savre me nim umet ni ci ma, od Aja Vej veja do Dejmi je na Her sta.

Dobro, ali da li je to umet nost? Ili je pro sto reč o Diša no voj šali? Da li nas je nama gar čio dok kri vi mo vra to ve i „ceni mo” naj no vi je izlo žbe kon cep tu al ne savre me ne umet no sti? Da li je svo je sled be ni-ke stvo rio zahva lju ju ći legi ja ma boga tih kolek ci o na ra, lako ver nih lova to ra koji su zasle plje ni pohle pom posta ja li pono sni vla sni ci soba punih đubre ta? Da li to što je od kusto sa zah te vao da budu napred ni i oslo bo đe ni pred ra su da ima lo supro tan efe kat? Da li je, isti ču ći ide ju kao važni ju od sred stva, daju ći pred nost filo zo fi ji nad teh ni kom, kole ge umet ni ke obeshrabrio i doveo do toga da se pla še zanat ske veš ti ne i da je odba cu ju? Ili je ipak reč o geni ju koji je umet nost oslo bo dio iz tame sred njo ve kov nih bun ke ra kao što je Gali lej uči nio svo jim nauč nim otkri ćem tri sto ti ne godi na pre

„Ona levo je redimejd, ova u sredini samo liči,

dok treća samo žarko želi da liči.”

10 šta gledaš?

nje ga, omo gu ća va ju ći cve ta nje i ostva re nje dale ko se žne inte lek tu-al ne revo lu ci je?

Mislim da je u pita nju ovo posled nje. Dišan je rede fi ni sao šta je to umet nost i šta umet nost može biti. Narav no da se i dalje misli lo i na sli kar stvo i vajar stvo, ali su to bila samo dva od nebro je nih dru gih medi ja pomoću kojih umet nik izra ža va svo ju ide ju. Dišan je isklju či vi vinov nik ras pra ve na temu da li je to umet nost? i upra vo to je i name ra vao da bude. Pre ma nje go vom miš lje nju, druš tve na ulo ga umet ni ka je srod na onoj koju ima filo zof; nije mu bilo važno da li umet nik uopšte ume da crta ili sli ka. Umet ni kov posao nije da pru ža estet sko zado volj stvo – to mogu da rade i dizaj ne ri; umet nik mora da isko ra či iz sve ta i da poku ša da dâ smi sao ili komen tar kroz pre zen ta ci ju ide je, koja nema dru gu svr hu sem da bude ide ja. Nje go vo tuma če nje umet no sti dove de no je do kraj no sti u per for-man si ma umet ni ka poput Džoze fa Boj sa, u kasnim pede se tim i u šezde se tim godi na ma proš log veka, umet ni ka koji nisu bili samo tvor ci ide je već i medi ji za nji ho vo ostva re nje.

Uti caj Mar se la Diša na je sve pri su tan kroz celu isto ri ju moder ne umet no sti, bilo da se na nje ga gle da kao na ranog sled be ni ka kubi-zma, ili kao na oca kon cep tu a li zma. Ali on nije jedi na zve zda ove pri če, koja je krca ta nevi đe nim liko vi ma, a nji ma su redom pri pa le i naj va žni je ulo ge: Klod Mone, Pablo Pika so, Fri da Kalo, Pol Sezan i Endi Vor hol. Plus ime na koja možda i ne pre po zna je te, kao što su Gistav Kor be, Kacu ši ka Hoku saj, Donald Džad i Kazi mir Malje vič.

Dišan je izro nio iz pri če o moder noj umet no sti; on je nije zapo-čeo. Poče lo je i pre nego što se rodio, u devet na e stom veku, kada su svet ski doga đa ji od Pari za nači ni li inte lek tu al no naj u zbu dlji-vi je mesto na kugli zemalj skoj. Bio je to grad u kome je prš ta lo od uzbu đe nja: miris revo lu ci je još uvek je mogao da se ose ti u vazdu hu. Ban dit ska gru pa umet ni ka udah nu la je malo više od daš-ka takve atmos fe re, sprem na da pre tum ba pore dak sta ro mod nog umet nič kog esta bliš men ta i umet nost uve de u novo doba.

2Inci dent beše neu o bi ča jen. Uto li ko pre ako zna mo gde se odi-

grao. Bio je pone de ljak uju tru, vra ta nju jorš kog Muze ja moder-ne umet no sti (MoMA) tek što su se otvo ri la za publi ku. Bio

sam jedi ni pose ti lac u ode lje nju na čijim zido vi ma behu izu zet ne

sli ke i taman kada sam se pri pre mao da u miru i tiši ni uži vam u

vrhun skoj umet no sti, nasta la je gad na gun gu la.

Jed nom deča ku je bez ika kve naja ve na silu uskra će no da gle da.

Nije znao šta ga je snaš lo. Bio je savla dan očas posla, napa dač je to

ura dio sa vrlo odre đe nim ciljem: ne dati mu da vidi.

Zapa nje no sam posma trao kako lepo ode ve na oso ba zaža re-

nih oči ju, po pret hod no dobro osmiš lje nom pla nu, odvla či malog

deli ju ka naj u da lje ni jem uglu gale ri je. Dez o ri jen ti sa ni i zbu nje ni

mali šan tru dio se da odr ži korak, a onda je odjed nom zau sta-

vljen ispred zida, na samo neko li ko cen ti me ta ra uda lje nog od

nje go vog nosa.

PRE DIM PRE SI O NI ZAM: OSTVA RIVANJE 1820–1870.

12 šta gledaš?

Dečak je bio une zve ren i disao je gla sno. Pre nego što je sti gao da se opa su lji, dva dla na se sklo ni še sa nje go vog lica. Trep nuo je neko li ko puta, a onda pogle dao u ono što je video pred sobom. Potom su usle di la pita nja.

„I, šta vidiš?”, pita la ga je ona ista oso ba koja mu do pre samo neko li ko tre nu ta ka nije dala da gle da.

„Niš ta”, odgo vo rio je rav no duš no.„Ne budi sme šan, narav no da vidiš.”„Ali stvar no ne vidim niš ta, sve je tako mut no.”„Onda se odmak ni jedan korak”, nare di mu glas.Dečak pome ri prvo levu nogu i odmak nu se od zida.„I?”„Paa aa, nemam poj ma o čemu se radi”, dečak reče uzru ja no.

„Zaš to mi radiš ovo? Šta hoćeš da kažem? Pa znaš da niš ta ne vidim.”

Sve fru stri ra ni ja odra sla oso ba zgra bi ga za rame na odvlačeći ga tri metra una zad i onda ga ner vo zno upi ta: „I?”

Dečak je sta jao kao ska me njen, zure ći u zid: nije rekao ni reč. Nakon neko li ko dugih minu ta tiši ne, nije više mogao da se suzdr-ža va. Pola ko se okre nuo ka oso bi koja ga je do malo pre tre ti ra la kao zaro blje ni ka.

„Mama, ovo je apso lut no feno me nal no.”Veli ki osmeh osvo ji lice nje go ve maj ke i otkri nje ne lepe

zube i radost koja se kri la iza dota daš nje suzdr ža no sti. „Dušo moja, zna la sam da će ti se dopa sti”, reče i zagr li deča ka kako to samo maj ka ume, ne bi li oda gna la efek te doma lo pre đaš njeg pona ša nja, koje je bilo samo jedan neo bič ni pri mer rodi telj ske bri ge.

Bili smo jedi ni pose ti o ci koji sto je pred čuve nom zbir kom Mone-o vih rado va, mada sam se pitao da li uopšte posto jim, s obzi rom na to da maj ka i dečak nisu nima lo obra ća li pažnju na mene. Ali čim ga je pusti la iz zagr lja ja, okre nu la se ka meni i osmeh nu la kao da sam je zate kao kako đuska uz hit popu lar ne Bijon se. Obja sni la

13pre dim pre si o ni zam

mi je da sam bio sve dok ostva re nja pla na koji je kova la mese ci ma, otka ko je odluči la da svog naj sta ri jeg sina (deča ku je bilo deset godi na) pove de u Nju jork, dok je muž ostao kod kuće sa osta lom dečur li jom.

Shva ti la je da joj je to jedi na pri li ka da sina zado ji odu še vlje-njem prema tri veli čan stve na ogrom na Mone o va pej za ža Lokva-nji (oko 1920). Uti sak koji ovo delo osta vlja na lju de i ina če je nemer ljiv, a kakav li je tek za dese to go diš nja ka koji se ose ća kao da je poto pljen u sve te nijan se roze, lju bi ča ste i zele ne. Sna ga ovih Mone o vih pej za ža je toli ka (na nji ma nema ni zemlje ni neba, jer je sve odraz u vodi) da je deč kić sigur no zaža lio što sa sobom nije imao trsku kroz koju bi mogao da diše.

Ovaj trip tih veli kih dimen zi ja Mone (1840–1926) sli ka pri kra-ju svo ga živo ta, pro vo de ći dane, mese ce i godi ne u posma tra nju volje nog vode nog vrta u svo me domu, u Živer ni ju. Ono što je toli-ko opči nja va lo osta re log umet ni ka bili su sve tlo sni efek ti na povr-ši ni nemir ne vode. Mone ov vid je možda sla bio, ali su nje go va oštro um nost i ume će bara ta nja boja ma bili kao i u dani ma umet-ni ko ve mla do sti. To se odno si lo i na nje go vu naklo nost ka ino va-ci ji. Tra di ci o nal no sli ka ni pej za ži smeš ta ju posma tra ča u ide al nu pozi ci ju sa koje ima odlič nu ori jen ta ci ju. To nije bio slu čaj sa Mone o vim „veli kim deko ra ci ja ma”, gde smo uro nje ni u sre diš te rib nja ka bez ivi ca i uglo va, među iri se i lji lja ne, bez i naj ma nje moguć no sti da se ne pre pu sti mo slo je vi ma hip no ti šu ćih boja.

Na ostva re nje svog eks cen trič nog pla na deča ko vu maj ku su, kako je tvr di la, nate ra le one raz dra žu ju će tro di men zi o nal ne sli-kov ni ce za koji ma su deca lude la, a u koje mi odra sli nika ko nismo uspe va li da pro nik ne mo. Te knji ži ce su ubr za le nje nu odlu ku da na pre pad dla no vi ma pre kri je deča ko ve oči i odve de ga tik pred veli ko Mone o vo plat no i da ga onda laga no povla či, korak po korak. Vero va la je da će se Mone o va živah na vizi ja poja vi ti u svoj svo joj čuve noj jasno sti, koju će dečak pam ti ti dok je živ.

14 šta gledaš?

Ko može da joj zame ri što je bila toli ko sla ba na Monea i impre si o ni ste? U ovom slu ča ju, mate rin ska potre ba da pod u či iza zva la je zado volj stvo a ne pre zir. Svi zna mo da, kada se gle-da ju iz bli zi ne, sli ke impre si o ni sta nisu niš ta dru go do gomi la poje di nač nih pote za čet ki com, ali da se pre o bra ža va ju u čude-sne pri zo re čim se povu če mo neko li ko kora ka. Viđa mo ih na kuti ja ma kek sa, kuhinj skim krpa ma i ulu blje nim kuti ja ma sa bez broj koma di ća sla ga li ca. Dega o ve bale ri ne, Mone o vi lokva-nji, Pisa ro va oro nu la pred gra đa i lepo ode ve na bur žo a zi ja koja se sun ča na pari skom sun cu na moć nim sli ka ma Ogi sta Reno-a ra. Nijed na sit ni čar ni ca ne može se sma tra ti dobro snab de ve-nom ako u svom asor ti ma nu ne nudi pred me te na koji ma su repro du ko va ne neke od tih sli ka. Dela impre si o ni sta sastav ni su deo današ njeg vizu el nog voka bu la ra. Teš ko da pro đe ije dan mesec a da ne čuje mo kako je neka od nji ho vih sli ka pro da ta za rekord nu sumu nov ca ili da ju je ukrao kakav veš ti sofi sti ci-ra ni pro val nik.

Impre si o ni zam je jedan od „iza ma” moder ne umet no sti u koji ima mo pove re nja i u kojem uži va mo. Veru jem da pri hva ta mo kako, u pore đe nju sa moder ni jim sli kar stvom, može biti sma-tran poma lo passé, neš to što sigur no pri ja oku, ali, šta je u tome loše? To su div na dela koja pre po zna tlji ve pri zo re pri ka zu ju na meta fo ri čan način. Nima lo se ne sti de ći toga, danas sli ke impre-si o ni sta s kra ja devet na e stog veka gle da mo s dozom roman ti-ke: magli ča sti i tako fran cu ski sižei, pri zo ri ele gant nih pari skih roman tič nih pik ni ka u pri ro di, ispi ja či apsin ta i baro vi i vozo vi koji kroz paru iz dim nja ka loko mo ti ve jure ka vedroj buduć no sti. Bez pozna va nja kon tek sta moder ne umet no sti neko tra di ci o nal-ni ji bi impre si o ni ste mogao da sma tra posled njim koji su stva ra li „pri stoj nu umet nost”. Oni se nisu bak ta li sa svim tim „kon cep-tu al nim besmi sli ca ma” i onim „apstrakt nim škra bo ti na ma” koje su se poja vi le kasni je, već su stvo ri li sli ke koje su čiste, lepe i osve ža va ju će neu vre dlji ve.

15pre dim pre si o ni zam

Zapra vo, to i nije baš tako. Makar tako nisu misli li lju di u ono vre me. Impre si o ni sti su bili naj ra di kal ni ja pobu nje nič ka gru-pa umet ni ka u celo kup noj isto ri ji umet no sti, dru ži na koja se na bari ka da ma izbo ri la za novu stva ra lač ku epo hu. Trpe li su nevo-lje i pod smeh kole ga koji su ih pro ga nja li kao pse zbog nji ho ve umet nič ke vizi je. Pre kr ši li su sva pra vi la, meta fo rič no su ski nu li pan ta lo ne i zajed nič ki poka za li zad nji cu esta bliš men tu pre nego što su pod sta kli glo bal nu revo lu ci ju koju danas nazi va mo moder-nom umet noš ću. Mno gi umet nič ki pokre ti dva de se tog veka, kao što je brit-art deve de se tih, nasta li su kao sub ver ziv ni i anar hič ni, ali su suš tin ski pote kli iz impre si o ni zma. S dru ge stra ne, čuve ni impre si o ni sti bili su istin ski otpad ni ci; oni jesu bili sub ver ziv ni i anar hič ni.

Oni nisu bili pred o dre đe ni za to, već jed no stav no nisu ima li dru gog izbo ra. Reč je o bra ći i sestra ma umet ni ci ma koji su nego-va li ori gi na lan i neo do ljiv način sli ka nja u Pari zu i nje go voj oko li-ni tokom šezde se tih i sedam de se tih godi na devet na e stog veka, da bi shva ti li kako ih na putu ka uspe hu ugnje ta va umet nič ki esta-bliš ment. Šta su mogli da ura de? Da odu sta nu? Možda, da se to deša va lo u neko dru go vre me, na nekom dru gom mestu, ali ne i u postre vo lu ci o nar nom Pari zu, gde je duh pobu ne nasta vljao da živi u duša ma Pari ža na.

Pro blem je nastao kada su impre si o ni sti na sop stve noj koži ose ti li sve moć rigid ne biro kra ti zo va ne Aka de mi je lepih umet no sti (ili jed no stav ni je: Aka de mi je). Aka de mi ja je od umet ni ka oče-ki va la da stva ra ju dela zasno va na na mito lo gi ji, reli gij skoj iko-no gra fi ji, isto ri ji i kla sič nim sta ri na ma i to sti lom kojim je ide-a li zo van subje kat. Gru pa mla dih, ambi ci o znih sli ka ra nije bila zain te re so va na za takvo foli ra nje. Oni su žele li da iza đu iz ate ljea i da doku men tu ju moder ni svet kojim su bili okru že ni. Bio je to smeo potez. Jed no stav no, umet ni ci do tada nisu lunja li una o ko-lo i sli ka li obič ne lju de koji uži va ju u izle tu, ili piju, šeta ju; to se nije radi lo. To bi bilo kao kad bi Spil berg sni mao ven ča nja. Od

16 šta gledaš?

umet ni ka se oče ki va lo da osta nu u ate lje i ma i da stva ra ju pito-resk ne pej za že ili heroj ske pri zo re iz dale ke proš lo sti. To su veli ki i cenje ni žele li da vide na zido vi ma svo jih lepih kuća i u grad skim muze ji ma, i to je ono što su i dobi ja li. Sve dok se nisu poja vi li impre si o ni sti.

Oni su pro me ni li pra vi la igre sru šiv ši zid izme đu ate ljea i stvar no ga živo ta. Mno gi dru gi umet ni ci odla zi li su napo lje da bi ski ci ra li teme, ali bi se nakon toga vra ća li u ate lje da svo ja zapa ža nja umet nu u zamiš lje ne sce ne. Impre si o ni sti su uglav-nom osta ja li napo lju, gde su poči nja li i dovr ša va li svo je sli ke moder nog vele grad skog živo ta. Zaklju či li su da pred met nji ho-vog inte re so va nja zah te va novi teh nič ki pri stup. U tim vre me ni-ma, ideal sli kar stva i dalje je nala žen u viso koj rene san si i deli ma Leo nar da, Mike lan đe la i Rafa e la, i takav pri stup je, pored mno-gih dru gih umet ni ka, u Fran cu skoj oli ča vao rad Niko le Puse na (1594–1665). Sve je bilo u teh ni ci crta nja. Umet nost je bila dru ga reč za pre ci znost. Pale ta zemlja nih nijansi boja nano še na je na plat no pre ci znim pote zi ma čet ki ce i bili su potreb ni sati i dani da bi delo bilo dove de no do tač ke pot pu ne vero do stoj no sti. Sup-til nim odno si ma sve tla i sen ke tre ba lo je posti ći da sli ka stva ra uti sak tro di men zi o nal no sti.

I to je bilo sasvim u redu ako nede lja ma sedi te u zagre ja noj pro sto ri ji i radi te na svim deta lji ma dra ma ti zo va nog pri zo ra. Ali impre si o ni sti su sli ka li en plein air (pod vedrim nebom), gde se sve tlo stal no menja lo, što nima lo nije liči lo na uslo ve koje ste ima li u ate ljeu. Bilo je potreb no sli ka ti na nov način – ako su žele li da uhva te pro la znost tre nut ka, onda je suš ti na bila u brzi ni. Nije više bilo vre me na da se zadr ža va ju na slo že nom nijan si ra nju sve tla, jer se ono menja lo već pri sle de ćem podi-za nju pogle da sa plat na. Tako su brzi, gru bi i ski ci ra ju ći pote zi čet ki com zame ni li one pro miš lje ne, pre fi nje ne iz vre me na viso-kog sti la i impre si o ni sti nisu ima li name ru da to kri ju; napro-tiv – nagla ša va li su takav način sli ka nja, stva ra ju ći u krat kim,

17pre dim pre si o ni zam

sna žnim nale ti ma, a to je nji ho vim rado vi ma pri do da va lo mla-da lač ku ener gi ju, koja je odra ža va la duh vre me na. Boja je za impre si o ni ste bila sred stvo čija su svoj stva bila sla vlje na, nasu-prot dota daš njem nasto ja nju da bude zase nje na veš ti nom stva-ra nja sli kar ske ilu zi je.

Oda brav ši da sli ka ju na licu mesta, impre si o ni sti su posta li opsed nu ti repro du ko va njem sve tlo snih efe ka ta koji su se odi gra va li pred nji ho vim oči ma. To je od umet ni ka zah te va lo da zabo ra ve sve što su do tada zna li o upo tre bi boja – da je jago da, reci mo, crve na – i da na svo je rado ve pre no se pri rod no sve tlo datog tre nut ka – čak i ako to zna či da će jago de biti pla ve.

U ovo me su istra ja va li neu mor no, stva ra ju ći plat na na koji ma se poja vlji vao opseg sve tlih boja koji do tada nije bio viđen. U današ njem sve tu ekra na viso kih rezo lu ci ja ove sli ke delu ju neu pa-dlji vo, a boje na nji ma pri gu še no, ali u devet na e stom veku behu neš to pot pu no neve ro vat no, poput žar ko ga leta u Engle skoj. Reak-ci ja tre zve nja ka iz Aka de mi je bila je oče ki va na: dela impre si o ni sta behu pro ka za na kao infa ntil na i nedo sled na.

Izvrg nu ti su ruglu i pre cr ta ni kao navod ni sko ro je vi ći, osu đe-ni jer su u sta nju da nasli ka ju tek puke kari ka tu re, i kri ti ko va ni što ne sli ka ju pri me re ne sli ke. Impre si o ni sti su bili uzne mi re ni ova kvom reak ci jom, ali ne i pora že ni. Beše to gru pa inte li gent-nih, rato bor nih lju di punih samo po u zda nja; sle gli su rame ni ma i nasta vi li dalje.

Mome nat je dobro iza bran. U Pari zu su se ste kli svi uslo vi da ras kid sa tra di ci jom posta ne moguć: nasil ne poli tič ke pro me ne, ubr za ni teh no loš ki napre dak, poja va foto gra fi je i uzbu dlji ve nove filo zof ske ide je. Dok su sede li u kafe i ma i raz go va ra li, grad se me-njao pred nji ho vim oči ma. Pariz je od sred njo ve kov nog lavi rin ta uli ca postao grad umet ni ka. Mrač ne, mokre i bed ne uli ce zame ni li su širo ki i sve tli bule va ri. Taj novi Pariz bio je vizi o nar sko delo spo-sob nog biro kra te baro na Hau sma na, koga beše anga žo vao Napo-leon Tre ći.

18 šta gledaš?

„Vla dar svih Fran cu za”, kako je sam sebe nazi vao, raz miš ljao je voj nič ki, poput svog mno go slav ni jeg uja ka, i znao da obno va Pari za neće pred sta vlja ti samo pre fi nje ni i ade kva tan odgo vor na kra ljev ski sjaj jed nog Lon do na već da je to sjaj na pri li ka da učvr sti svo ju vla da vi nu. Pro bi ja nje širo kih bule va ra obez be di lo je veš tom vla sto ljup cu tak tič ku pred nost u slu ča ju da se poja ve neza dov ljni Pari ža ni koji, ukra še ni revo lu ci o nar nim name ra ma, odbi ja ju gra-đan sku posluš nost.

I dok je grad dobi jao novo lice, mno ge ino va ci je pro sto su se sru či le na teh ni ku sli ka nja. Sli ka ri koji su kori sti li ulja ne boje mora li su sve do 1840. godi ne da rade isklju či vo u ate lje i ma jer nisu posto ja le kuti je u koji ma bi mogli da ih nose. Onda se neko setio da boju sme sti u tubu i to je sme li jim sli ka ri ma omo gu ći lo da rade u pri ro di. Na to ih je pro sto nate ra la poja va foto gra fi je, novog medi ja za koji su se inte re so va li mno gi mla di umet ni ci. Moguć nost jef ti nog i pri stu pač nog nači na pra vlje nja sli ka ugro-zi la je nepri ko sno ve nost umet ni ka, koji je do tada jedi ni sli kao za boga te i moć ne. Ali za impre si o ni ste, foto gra fi ja je pre pru ža la mno ge moguć no sti, nego što je pred sta vlja la bilo kakvu pret nju. Jedan od efe ka ta bio je pove ća nje ape ti ta publi ke za pri zo re iz pari ske sva ko dne vi ce.

Put ka buduć no sti jasno se video, ali se na nje mu ispre či la Aka-de mi ja, čija će bes kom pro mi snost, koje li iro ni je, omo gu ći ti da u školj ci nasta ne biser moder ne umet no sti. I dok se isti ca la u oču va-nju naci o nal ne kul tur ne baš ti ne, Aka de mi ja je, ispo sta vi lo se, bila bez na de žno nazad na kada je tre ba lo nego va ti umet nič ku buduć-nost zemlje.

To je pred sta vlja lo glav ni pro blem za mla de umet ni ke koji su nasto ja li da stva ra ju u doslu hu sa svo jim vre me nom: pro blem je uslo žnja va la sen ka Aka de mi ji ne moći, koja se nad vi ja la i nad tržiš-tem. Aka de mi ji na godiš nja izlo žba, pozna ta kao Pari ski salon, bila je naj pre sti žni ji doga đaj takve vrste u Fran cu skoj, a selek tor ski odbor imao je moć da odlu ču je o kari je ra ma umet ni ka. Ako bi

19pre dim pre si o ni zam

odlu či li da pri ka žu rad nekog novog umet ni ka, to je moglo da pro me ni život, baš kao što bi dono še nje suprot ne odlu ke zau vek moglo da uniš ti neči je šan se da ostva ri bilo kakav uspeh u buduć-no sti. Kolek ci o na ri i gale ri sti hrli li su na Salon u gomi la ma, i pažlji-vo vre ba li punih nov ča ni ka, sprem ni da šče pa ju sli ku naj no vi jeg Aka de mi ji nog milje ni ka ili da kupe naj no vi je delo nekog od već eta bli ra nih umet ni ka; bilo je to mesto gde je kupo va no mno go novo na sta lih umet nič kih dela.

Impre si o ni sti nisu bili prvi umet ni ci fru stri ra ni Aka de mi jom. Prva gun đa nja iza zva na zagu šu ju ćim kon zer va ti zmom insti tu ci je mogla su se čuti u prvoj četvr ti ni devet na e stog veka. Bri ljant-ni mla di sli kar Teo dor Žeri ko (1791–1824) pri me tio je sle de-će: „Aka de mi ja, avaj, čini i pre vi še: gasi var ni ce ove sve te vatre (nada re ne umet ni ke); guši ih, ne daju ći im vre me na da njo me budu zahva će ni. Vatra mora da se hra ni, ali Aka de mi ja tro ši isu-vi še gori va.”

Žeri ko je umro veoma mlad, pro ži vev ši jedva tri de set i jed nu godi nu. Ali ipak je uspeo da nasli ka jed no od naj zna čaj ni jih dela devet na e stog veka. Splav „Medu za” (1818–1819) jeste sli ka uža-sne posle di ce odlu ke jed nog nespo sob nog fran cu skog kape ta na bro da da plo vi pre bli zu oba le Sene ga la. Žeri ko do deta lja i bez ustru ča va nja pri ka zu je ljud sku kata stro fu iza zva nu bro do lo mom. Pove ća va emo ci o nal ni ulog kori ste ći dra ma tur gi ju omi lje nu kod Kara va đa i Rem bran ta, zva nu „kja ro sku ro”, gde su sme li kon-tra sti izme đu sve tla i sen ke nagla ša va li dra ma tič ni efe kat. U sre-diš tu sli ke leži miši ća vi muš ka rac čije lice ne vidi mo. Mrtav je. Ali model po kome je, pre ma Žeri ko o vim reči ma, rađe na ova figu ra bio je i te ka ko živ i bavio se sli kar stvom. Bio je to Ežen Dela kroa (1798–1863), mla di umet nik koji je pri pa dao višim slo-je vi ma pari skog druš tva.

Nje go ve ino va ci je ima le su veli ki uti caj na impre si o ni ste, koji su deli li nje go vu odluč nost da se čilost tadaš nje Fran cu ske ogle da u ono me što sli ka ju. Iako se bavio isto rij skim tema ma, shva tio je,

20 šta gledaš?

pre nego što je ije dan od impre si o ni sta rođen, da brzi i ener gič ni pote zi čet ki com mogu done kle oži ve ti sna žnu ener gi ju fran cu-skog revo lu ci o nar nog živo ta: radi lo se o hva ta nju atmos fe re jed-nog tre nut ka. Ili, kako je sam rekao: „Ako niste dovolj no veš ti da nacr ta te čove ka koji iska če kroz pro zor, dok on sa četvr tog spra ta ne pad ne na zemlju, nika da neće te moći da stva ra te veli-ka dela.”

Ova zaje dlji va opa ska odno si la se na Žana Ogi sta Domi ni ka Engra (1780–1867), nje go vog pri ja te lja, zemlja ka i umet ni ka, koji je za kole ge želj ne pro me ne pred sta vljao pra vu noć nu moru jer je rop ski sle dio Aka de mi ji nu neo kla sič nu lini ju, dele ći istu opsed nu-tost proš loš ću i, kako je Dela kroa to video, smeš no favo ri zo vao crtač ko ume će spram sli ka nja. Dela kroa je ova ko obja snio svo ju pozi ci ju: „Hlad na pre ci znost nije umet nost... Ono što kod veći ne sli ka ra nazi va mo nji ho vom sveš ću samo je savr še nost pre to če na u dosad nu umet nost. Takvi lju di bi sa istom usred sre đe noš ću radi li i na pole đi ni svo jih rado va.”

Da bi svo ja plat na uči nio život nim i sme lim, Dela kroa je po-čeo da kori sti neme ša ne, čiste boje. Sli kao je sa odva žnim dar ta-nja nov skim ela nom, izbe ga va ju ći Aka de mi ji toli ko dra gu jasno-ću lini je, više se usred sre đu ju ći na sve tlu ca ve efek te postig nu te kon trast nim sla ga njem boja. Na Salo nu je 1831. godi ne izlo že na sli ka koja će iza zva ti pra vu sen za ci ju, jer je sli ka na novom teh-ni kom, ali je pred sta vlja la i pra vu poli tič ku bom bu zbog ono ga što je pri ka zi va la, pa je sklo nje na od oči ju jav no sti na sko ro tri-de set godi na.

Sli ka Slo bo da pred vo di narod (1830) (videti ilustraciju br. C1) danas se sma tra remek-delom epo he roman ti zma i izlo že na je u pari skom Luvru. U vre me kada je delo nasta lo, sma tra no je da zbog pro re pu bli kan ske poru ke svo jom poli tič kom zapa lji voš ću može ugro zi ti monar hi ju. Cen tral ni lik na sli ci je žena koja per so-ni fi ku je Slo bo du i koja usred bit ke svo jim pokli kom oku plja pobu-nje ni ke i vodi ih pre ko mrtvih tela. U jed noj ruci joj je fran cu ska

21pre dim pre si o ni zam

tro boj ka, u dru goj muske ta sa bajo ne tom. Sce na alu di ra na juli 1830. i zba ci va nje posled njeg kra lja dina sti je Bur bon, Šar la Dese-tog (koji je bio posve će ni kolek ci o nar rado va Ežena Dela kroa), doga đaj u kome se sli kar jasno opre de lio za jed nu stra nu, napi sav-ši u pismu svo me bra tu sle de će: „Suo čio sam se sa jed nom novom stva ri, sa bari ka da ma i, iako se možda nisam borio za svo ju zemlju, za nju sam sli kao. To je obno vi lo moje dobro ras po lo že nje.”

Tema je bila savre me na (neki tvr de da je čovek sa cilin drom, desno od Slo bo de, gla vom i bra dom Dela kroa), ali je pri ka za ni pri zor roman ti zo van. Pira mi dal na struk tu ra (ovu kom po zi ci ju je kori stio i nje gov pri ja telj Žeri ko za Splav „Medu ze”) poslu ži la mu je da istak ne hero i zam Slo bo de (tre ba zna ti da je čuve ni Kip slo bo de, koji je Fran cu ska poklo ni la Ame ri ci, nastao na osno-vu ove sli ka re ve vizi je). A tu je i alu zi ja na kla sič no: Slo bo da je ode ve na poput bogi nje Nike, čuve ne antič ke skulp tu re, koja je tako đe pre no si la sna žnu pro de mo krat sku poru ku (Dela kroa je sva ka ko bio pot pu no sve stan sta ro grč kih kore na kon cep ta demo-kra ti je).

Aka de mi ci su sli ku pri hva ti li ne menja ju ći ozbilj ni izraz lica i, pret po sta vlja mo, pre ne bre ga va ju ći sub ver ziv ni način na koji je Dela kroa nasli kao Slo bo du. Ume sto da nje no telo nasli ka na kla-sič ni način, on joj je dodao dla ke pod pazu hom, detalj zbog koje je aka de mi ci ma tre ba lo sta vlja ti miriš lja vu so pod nos.

Slo bo da pred vo di narod jeste vir tu o zan pri mer pri me na moder-nih sli kar skih teh ni ka sa svo jim živo pi snim boja ma, obra ća njem pažnje na sve tlo i oštrim pote zi ma čet ki ce, dakle svim onim svoj-stvi ma koji će posta ti ključ ni ele men ti impre si o ni stič kog pokre ta četr de se tak godi na kasni je. Ali sli ka Ežena Dela kroa pred sta va lja la je izmiš lje ni pri zor, dok su impre si o ni sti bili u potra zi za isti nom i samo isti nom. Nadah nu će za to doš lo je od dru ge, ne manje samo-svoj ne lič no sti.

Ako je Dela kroa bio naj ve ći sli kar roman ti zma, onda je Gi-stav Kur be (1819–1877) bio naj o stva re ni ji rea li sta. Kur be se u

22 šta gledaš?

mla do sti divio Dela kroi (kao i obr nu to), ali nije imao vre me na za ćudlji va pre tva ra nja i alu zi je na kla sič no, koje su odli ko va le sli kar stvo roman ti zma. Želeo je da bude rea lan, da sli ka obič-ne lju de koje su Aka de mi ja i viso ki kru go vi sma tra li vul gar nim, poput siro ma ha.

Pri zna će te, ako su smatra li da je rea li zam u sli ka nju selja ka koji ide nekom sta zom gru b i banal an, kako im je tek pre se lo dobro vino koje su upra vo pijuc ka li kada su vide li na koji način je Kur be pri stu pio jed noj dru goj temi. Nje go va sli ka Pore klo sve ta (1866) (vidi ilu str. br. 2) jed no je od naj o zlo gla še ni jih dela u isto ri ji umet-no sti, čuve no po otvo re nom, neo b u zda nom sli ka nju nago ga žen-skog tor za od gru di nani že, sa raši re nim noga ma i među nož jem koje je Kur be naro či to nagla sio da bi posti gao (por no)gra fič ki efe-kat. Reč je o sli ci koja svo jim sadr ža jem danas ne iza zi va gađe nje; u ono vre me mogli su da je vide samo oda bra ni. Ako ćemo pra vo, sli ka je prvi put jav no izlo že na tek 1988. godi ne.

Kur be je uži vao repu ta ci ju gru bog, žila vog umet ni ka koji mno-go pije i sklon je tuči. Bio je to gru bi jan, pra vi narod ski čovek, koji je znao da mu popu lar nost među zemlja ci ma daje za pra vo da se mot kom obra ču na sa esta bliš men tom. Kada su ga aka de mi-ci nazva li bezna čaj nim, samo je sleg nuo rame ni ma. Kada su mu pre ba ci va li da je pore me ćen i kri ti ko va li ga što pri ka zu je pri zo re ugnje ta va ne Fran cu ske toga vre me na, on je još više pri o nuo na posao.

Dok je roman ti zam Ežena Dela kroa u sli kar stvo uneo živo pi-snost boja i ose ćaj za hva ta nje tre nut ka, dotle je Kur be ov rea li zam doneo nespu ta nu, nei de a li zo va nu isti nu o obič nom živo tu (hva lio se da nika da nije lagao na svo jim sli ka ma). Oba umet ni ka su odba-ci la Aka de mi ji nu rigid nost i rene san sni neo kla sič ni stil. Ali još nisu bili stvo re ni uslo vi da se poja ve impre si o ni sti. Pre nego što će doći u pri li ku da umet nost uve du u novo doba, morao je da se poja vi umet nik koji je u sta nju da spo ji sli kar sku vir tu o znost Ežena Dela-kroa i Kur be ov neo b u zda ni rea li zam.

23pre dim pre si o ni zam

Ta ulo ga pri pa la je Edu a ru Maneu (1832–1883), naj ne volj ni-jem od svih bun tov ni ka. Nje gov otac je bio sudi ja, a kod sina je usadio sklo nost da osta ne na pra voj stra ni zako na. Ali Mane o vo umet nič ko srce nad vla da lo je kon for mi stič ku gla vu – uz malu pomoć slo bo do um nog uja ka, koji ga je vodio u gale ri je i ohra-bri vao da se oti sne u umet nič ke vode. Konač no je to i ura dio, nakon što je neko li ko puta bez u speš no pokušavao da pri stupi mor na ri ci, sve da bi neka ko smi rio oca. Za neko ga ko je očaj nič-ki pri želj ki vao da Aka de mi ja pri zna nje gov rad, bilo je neo bič no kada je odlu čio da joj se suprot sta vi reči ma da je Salon „pra vo boj no polje”. Zna mo koje je sve atri bu te tre ba lo da ima jed no umet nič ko delo da bi se zado vo lji la meri la aka de mi ka: odme re-nost, lepo pome ša ne boje, pre ci zno izve de na lini ja, ide a li zo va no

Ilu stra ci ja br. 2: Gistav Kur be, Pore klo sve ta, 1866.

INDEKS

AAbra mo vić, Mari na 314, 315, 316, 317AEG 202, 204, 398Aj Vej vej 9, 391Ajnštajn, Albert 128, 215, 298Ajv, Džo na tan 71, 77Aka de mi ja lepih umet no sti (Aca de mié

des Bea ux Arts), Pariz 18, 19, 22, 23, 25, 27, 33, 37

Alar, Rože 141Albers, Jozef 211, 213, 219, 298Alder&Sali van 203Ali gi je ri, Dan te 241afrič ke maske / skulp tu re 93, 120Amber, Mar sel 131ana li tič ki kubi zam 125, 134Andre, Karl XV, XV, 179, 343, 344Apo li ner, Gijom 104, 108, 109, 118,

119, 121, 129, 136, 139, 146, 152, 225, 236, 237, 238, 239, 240, 251

apstrakt ni eks pre si o ni zam 66, 87, 153, 263, 269, 272, 276, 277, 279, 285, 286, 295, 299, 300, 301, 302, 310, 320, 337, 339, 340, 341

apstrakt na umet nost 150, 151, 152, 154, 165, 173, 174, 185, 191

Aren sbe rg, Val ter 2, 3, 7Arp, Hans 227, 228, 230, 231, 246,

271, 273, 403art-deko 135, 351art nou ve au 92arte pove ra 313, 324auto ma ti zam 245, 267, 268, 341

BBej kon, Fren sis 62, 63, 374, 375Balan šin, Žorž 237Bal, Hugo 223, 224, 226, 227Bala, Đako mo 141, 142Bal de sa ri, Džon 363, 403Benk si 394, 395, 396Bar bi zon ska ško la pej za ža 38, 40, 41,

45Bar, Alfred 266, 271Baron Koen, Saša 317Bar ton, Tim 236Bati njol gru pa 31, 32Bau ha us 89, 198, 199, 205, 206, 207,

208–219, 262, 293 298, 335, 361, 398

Beket, Samjuel 225Bel, Vane sa 55Berens, Peter 202, 203, 204, 217Bern-Džons, Edvard 200Ber nar, Emil 87Bitlsi 236, 300, 310Bjork 316Blan šet, Kejt 316Blejk, Piter 310Blum, Irving 303Boćo ni, Umber to 141, 142, 143, 144,

145, 167, 401Boden, Ežen 39Bodler, Šarl 28, 29, 32, 241Bojl, Suzan 105Bojs, Jozef 10, 326, 327, 328, 375bolj še vi ci 166, 176, 177, 180, 184, 211

414 šta gledaš?

Bonar, Pjer 90Brak, Žorž 104, 123- 136, 139, 141,

143, 144, 145, 146, 153, 162, 163, 176, 192, 193, 227, 228, 229, 230, 265, 273, 290, 400

Bran ku zi, Kon stan tin 110, 111, 112, 113, 114, 116, 117, 265, 341

Brant, Mari ja na 212Braun, Ford Medoks 200Bra uner, Žili jet 262Bre ton, Andre 135, 239, 240, 241,

244, 245, 246, 247, 248, 252, 254, 258, 259, 262, 335

Bro jer, Mar sel 214, 215, 219Bur žoa, Luiz 260

CCara, Tri stan 223, 246, 290

ČČap men bra ća (Dino i Džejk) 369, 377Ćićo li na (Ilo na Sta ler) 369, 389

Ddada i zam 168, 220, 221, 223, 225,

227, 229, 231, 233Dali, Sal va dor 141, 235, 248, 249,

250, 261, 265, 388De Kuning, Vilem 272, 276, 277, 278,

279, 285, 294, 298, 299, 300, 385De Menil, Domi nik 283, 284De Menil, Džon 283, 284De stijl 71, 89, 130, 194, 195, 196,

197, 198, 212, 217, 262, 336Debi si, Klod 237Defo, Vilem 316Dega, Edgar 14, 30, 31, 33, 34, 35,

42, 45, 47, 48, 49, 50, 67, 68, 75, 84, 134

Dela kroa, Ežen 19, 20, 21, 74, 75, 355, 357

Delo ni, Rober 109, 146, 153, 157, 158, 160, 162, 163, 165, 167

Delo ni, Sonja (Terk) 157, 256Deniz, Moris 87, 88Deren, Andre 93, 94, 96, 99, 102, 123,

156Diran Riel, Pol 37, 38, 40, 41, 42, 73Dišan, Mar sel 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 29,

32, 134, 135, 141, 170, 230, 231, 232, 233, 234, 241, 257, 260, 264, 266, 269, 274, 290, 295, 296, 297, 301, 306, 314, 327, 330, 361, 365, 375, 396

ĐĐagi ljev, Serž 237, 238, 243 Đako me ti, Alber to XVII, 66, 114, 115,

117, 290Đor đo ne 25

DŽDžad, Donald 10, 71, 337, 338, 339,

340, 341, 343, 347, 354, 357Džojs, Džejms 136 Džon son, Filip 351Džo pling, Džej 381, 382, 383 Džouns, Dža sper 294, 295, 300, 301,

302, 321, 340, 390

EEks ter, Alek san dra 179, 180, 256Emin, Trej si 29, 172, 260, 380, 381,

382, 383eks pre si o ni zam 9, 56, 156, 209, 263,

269, 276, 277, 285, 299Eli ot, T. S. 136Eles, Fren sis 29, 331Engr, Žan Ogist Domi nik 20, 24, 50Ernst, Maks 246, 247, 248, 261, 262,

273, 290Ezen štajn, Ser gej 62

415indeks

Ffaši zam 140, 148, 149Fej ri, Šepard 393, 394Faj nin ger, Lionel 208, 209, 219Fer harst, Angus 370Figa ro (Le Figa ro) 138Filips, Dan kan 283Filips, Mar džo ri 283Fiskli, Peter 362, 363, 364Fla vin, Den 344, 345, 346, 347fluk sus 300, 313, 326, 327, 328Fon ta na, Lučo 322, 323Ford, Hen ri 292Foster, Nor man 179fovi zam 91, 137, 151Fraj, Rodžer 52, 53, 54, 55Franc Fer di nand (rok gru pa) 185Frojd, Sig mund 129, 239, 246, 247,

249, 268Fuse li, Anri 389futu ri zam 136, 137, 138, 139, 140,

141, 142, 145, 146, 148, 149, 224

GGago si jan, Lari 383, 384, 385, 387Gan di, Moha da nas Mahat ma 201Gari, Frenk 178Gete, Johan Vol fgang fon 74Gle ze, Albert 129Gogen, Pol 52, 53, 54, 58, 59, 60, 63,

64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 72, 80, 84, 87, 92, 93, 96, 98, 110, 120, 144, 209

Goja, Fran ci sko 29Grant, Dan kan 55Gre ko, El 61, 121, 122, 270Grin berg, Kle ment 270, 274, 276, 285Gris, Huan 108, 129Gupil&Ci 56Gomez Ari jas, Ale han dro 259Gon ča ro va, Nata li ja 167, 256

Gro pi jus, Val ter 198, 204, 204, 205, 206, 207, 208, 209, 210, 211, 212, 213, 214, 215, 216, 217, 219, 298, 351

Gugen hajm, Pegi 178, 207, 257, 262, 263, 264, 267, 270, 271, 272, 273

HHamil ton, Ričard 292, 293, 294, 300,

301, 310Har vi, Mar kus 377Hau sman, Baron 17, 360Hegar ti, Ento ni 316Heler, Kar sten 368Hep vort, Bar ba ra XX, 116, 117, 179,

331Herst, Dejmijen 9, 99, 135, 141, 337,

370, 371, 372, 373, 374, 375, 376, 377, 378, 379, 381, 382, 385

Hiro ši ge, Uta ga va 45, 46, 48Hitler, Adolf 219, 264Hjum, Gari 370Hok ni, Dej vid 78, 79, 80, 81, 383Hoku sai, Kacu ši ka 10, 45Hoper, Denis 303Hoper, Edvard 252, 253

Iimpa sto 57, 60impresionizam 14, 31, 42, 50, 54, 55,

72, 73, 77, 84, 94, 151, 153, 156, 359,

Ire, Žil 68Iten, Joha nes 208, 209, 210, 211, 212

Jjapan ski drvo re zi 45, 48, 49, 57, 59,

106Juker, Karl 213jugend stil 92

416 šta gledaš?

KKaba re Vol ter 223, 224Kaf ka, Franc 225Kaj bot, Gustav 359, 360Kaj sler, Fre de rik 265Kalo, Fri da XX, 10, 258, 259, 260,

261, 268Kan din ski, Vasi lij 150, 155, 156, 157,

158, 159, 160, 161, 162, 163, 165, 172, 173, 174, 175, 188, 191, 193, 198, 208, 209, 210, 212, 214, 217, 219, 227, 241, 268

Kaning, Doro ti 340Kanin gem, Mers 318, 319Kanvajler, Henri 143Kapra, Frenk 66Kaprov, Alan 312, 319, 320, 321, 327Kara va đo 19, 345Kara, Kar lo 141Kara či, Ago sti no 99Karing ton, Leo no ra 261Karo, Ento ni 286Kasat, Meri 256Kaste li, Leo 301, 309, 385Kate lan, Mau ri cio 220, 221, 222,

224, 234Kaza ge mas, Kar los 243, 244Kejdž Džon 300, 318, 319, 327Kerol, Luis 241Kiri ko, Đor đo de 252Kirš ner, Ernst Ludvig 210, 219, 277Klajn, Iv 321, 322, 323Kle, Paul 162, 163, 198, 210, 212, 219Klimt, Gustav 92kja ro sku ro 19Kohlo va, Olga 243Kol, Hel mut 373koka-kola 290, 292, 296, 301, 302,

305, 390Koko Šanel 135Kok to, Žan 238

kolaž 134, 146, 228, 229, 286, 290, 291, 292, 293, 296, 302, 324, 358, 363, 365

komu ni zam 148, 166, 167kon cep tu al na umet nost XXI, 9, 10,

129, 134, 183, 223, 232, 313, 314, 322, 323, 329, 330, 331, 332, 333, 341, 365, 389, 375

Kon ran, ser Terens 199Kon stabl, Džon 38, 42, 43, 45kon struk ti vi zam 164, 179Koro, Žan Batist Kamij 38, 41Kraft verk 185Kralj Ibi 225, 226Kra sner, Li 272Kri ger, Bar ba ra 360Kri sti jan sen, Kit 61Kro nen berg, Dej vid 236Kru če nik, Alek sej 168kubi zam 118, 121, 123, 124, 125,

130, 133, 134, 135, 136, 137, 141, 144, 151

kubo-futu ri zam 146, 147, 152, 167, 168, 169, 208, 265

Kune lis, Janis 325 Kuns, Džef XVI II, 135, 236, 238, 337,

369, 385, 387, 388, 389Kup ka, Fran ti šek 152, 153, 157, 163Kur be, Gistav 21, 22, 23, 27, 28Kvin, Mark 377

LLang Fric 144Lej di Gaga 317Le Korbizje 89, 204lend art 332Len di, Majkl 370Lenjin, Vla di mir Iljič 166, 179, 184,

223Leo nar do da Vin či XX, 75, 99, 232Leroa, Luj 34, 35, 36, 37, 42, 50, 188

417indeks

Levit, Sol 313, 333, 347, 348, 349, 375

Ležer, Fer nand 129, 265Lihtenštajn, Roj 294, 308, 309, 310,

311, 312, 379, 386Linč, Dej vid 76, 236, 250Lio tar, Žan-Fran soa 350Lisic ki, El 184, 185, 198, 212Long, Ričard 332, 333Lotre a mon, Kont de (Isi dor Dukas)

240Luis, Vin dam 147Lukas, Sara 370, 379, 380, 382

MMačijunas, Georg 327Mader vel, Robert 272Mado na 354, 355Magrit, Rene 250, 251, 255Majer, Adolf 204Make, August 160Malar me, Ste fan 225, 241Malje vič, Kazi mir 10, 168, 169, 170,

171, 172, 173, 174, 175, 176, 177, 178, 179, 182, 183, 184, 185, 188, 190, 191, 193, 212, 241, 289, 299

Men, Rej 255Mane, Edu ar 23, 24, 25, 26, 27, 28,

29, 30, 31, 32, 33, 35, 36, 37, 45, 53, 54, 68, 75, 120, 151, 152, 255, 278, 355, 388

Mane, Ežen 33Mare, Etjen-Žil 141Mari ne ti, Fili po Toma zo 138, 139,

140, 141, 143, 146, 147, 148, 224, 292, 321

Mark, Franc 160Matis, Anri 50, 55, 66, 83, 90, 93, 94,

96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 117, 119, 121, 122, 124, 156, 157, 167, 237, 267, 284

Matju šin, Mihail 169, 170Mitsanže, Žan 129Mije, Žan-Fran soa 38, 41mini ma li zam 167, 300, 335, 341, 344,

345, 349, 350, 375Mire leš, Sido 313Miro, Huan 244, 245, 246, 247, 248,

261, 267Mite ran, Fran soa 373Maj bridž, Edvard 49, 141Mekin toš, Čarls Reni 195Miler, Li 254moder ni zam 62, 63, 81, 89, 134, 135,

192, 207, 211, 217, 219, 349, 350, 360

Modi lja ni, Ama deo 114, 117Moho lji-Nađ, Laslo 211, 212, 213,

219MoMA XX, 11, 122, 207, 253,

256, 266, 271, 273, 277, 295, 301, 314, 315, 317, 340, 347, 354, 380, 384

Mon dri jan, Pit 71, 89, 188, 189, 190, 191, 192, 193, 194, 195, 196, 197, 217, 219, 241, 265, 266, 267, 277, 385

Mone, Klod 10, 12, 13, 14, 27, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 48, 50, 63, 64, 65, 72, 73, 75, 79, 80, 84, 94, 137, 155, 156, 167, 273, 314

Mon ro, Meri lin 305, 306, 307Most, gru pa (Die Brücke) 209Mor gan, Džon Pjer pont 55Moris, Vili jam 200, 201, 207, 304Mori so, Ber ta 256Munk, Edvard 62, 144, 209, 270Mur, Hen ri 116, 117, 179, 286Mura ka mi, Taka ši 385, 386, 387Muso li ni, Beni to 148Mute zi jus, Her man 200, 201

418 šta gledaš?

NNaci o nal na aka de mi ja za dizajn 5, 7nad re a li zam 8, 66, 168, 223, 234, 235,

236, 237, 240, 241, 244, 245, 246, 248, 252, 253, 254, 255, 257, 276, 270, 290, 301, 335, 354

Namut, Hans 274, 275Napo leon Tre ći 17, 26, 27natu ra li zam 64nemač ki eks pre si o ni zam 209neo bjek tiv na umet nost 167, 174, 176,

180, 183, 184, 185, 198, 212, 267neo pla sti ci zam 190, 191, 192, 194,

195, 196, 197, 212Niko laj Dru gi 165, 176Nižin ski, Vac lav 237Njuman, Bar net 280, 281, 282, 332Njutn, Isak 74Noj man, Brus 330, 331, 353novi rea li zam 322

OOba ma, Barak 394O’Doherti, Bra jan 382Olden burg, Kla es 310, 311, 312Oli vi je, Fer nand 100, 108, 129Ondak, Roman XVIOno, Joko 328, 329Open hajm, Mere 257, 258, 261orfi zam 137, 146, 150, 153

Ppank 221, 222, 223, 368, 373Pan ki (Kate la nov Džo li Roten Pank)

220, 221, 222Pao lo ci, Edu ar do 287, 288, 289, 290,

291, 292, 293, 294, 301, 310Par sons, Beti 272, 280, 281, 301Paund, Ezra 147per for mans XVI, 10, 134, 220, 226,

274, 300, 312, 313, 314, 315, 316, 317, 318, 320, 321, 322, 324, 327, 328, 329, 330, 332, 335, 353

Pikabija, Fran sis 230, 231, 234Pika so, Pablo XIII, XIV, XVII, 10, 77,

100, 101, 102, 103, 104, 107, 108, 109, 114, 116, 117, 118, 119, 120, 121, 122, 123, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135, 136, 139, 141, 143, 144, 145, 146, 168, 176, 177, 192, 227, 228, 229, 230, 238, 241, 242, 243, 244, 257, 267, 270, 273, 314, 396

Pičot, Ramon 243, 244Pin čon, Tomas 236Pisa ro, Kamij 14, 26, 30, 31, 33, 34,

37, 39, 40, 41, 42, 50, 56, 63, 75, 84, 106

Pisto le to, Mike lan đe lo 324, 325Pla vi jahač 150, 160, 163, 198, 208,

227Po, Edgar Alan 241poen ti li zam 71, 76, 94, 308Polok, Džek son XVII, 193, 267, 268,

269, 270, 271, 272, 273, 274, 275, 276, 279, 280, 285, 297, 310, 320, 324, 332, 339, 341, 394, 396

pop-art XVI II, 9, 223, 285, 287, 289, 291, 292, 294, 295, 296, 308, 310, 311, 312, 321, 360, 361, 394

Popo va, Lju bov 179, 180, 182, 184, 185

por no gra fi ja 355postim pre si o ni zam 52, 54, 55, 57, 62,

65, 72, 77, 78, 79, 81, 84, 96, 97, 144, 156, 350, 387, 390

post mo der ni zam 121, 350, 351, 352, 353, 354, 355, 357, 358, 360, 361, 362, 363, 364, 365, 366, 357, 376

pre dim pre si o ni zam 11

419indeks

pri mi ti vi zam 66, 91, 92, 109, 110, 114, 209

pro duk ti vi zam 184Pusen, Niko la 16

RRaj li, Bri džit 382Raj mon di, Mar kan to ni 25Rajt bra ća 128, 129Rajt, Frenk Lojd 195Rafael 38, 24, 25, 109Ras kin, Džon 200, 201, 304Rau šen berg, Robert 294, 296, 297,

298, 299, 300, 301, 312, 318, 319, 321, 324, 325, 340, 375

Rid, Her bert 264Regan, Ronald 373Rem bo, Artur 225, 241Rem brant 19, 60, 107, 354Reno ar, Pjer Ogist 14, 30, 31, 32, 33,

39, 40, 42, 50, 63, 64, 73, 84, 99Ritveld, Gerit 194, 195, 217Rive ra, Dije go 260Rod čen ko, Alek san dar 179, 180, 182,

183, 184, 185, 212, 361Roden, Ogist XX, 111, 112Rot ko, Mark 150, 183, 187, 272, 281,

282, 283, 284, 285, 286, 294, 296, 297, 310

Rouz, Bar ba ra 80Rozen kvist, Džejms 308Rose ti, Dan te Gabri jel 200Rubens, Peter Pol 25, 111, 336Ruso, Anri 66, 104, 105, 106, 107,

108, 109, 110, 117

SSači, Čarls 376, 377Sači, Moris 376Sal mon, Andre 135Sali van, Luis 202, 203, 351Sar tr, Žan-Pol 373

Sati, Erik 238, 239sece si ja 92Sen Loran, Iv 196, 197, 234Sera, Ričard 384Sera, Žorž 52, 53, 54, 61, 71, 72, 73,

74, 75, 76, 77, 83, 84, 94, 137, 144, 153, 308

Sero ta, ser Niko las XIX, 406Seve ri ni, Đino 141Sezan, Luj Ogist Sezan, Pol XX, 10, 26, 31, 32, 33, 35,

36, 37, 39, 52, 53, 54, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 98, 99, 100, 114, 119, 120, 121, 123, 124, 125, 126, 134, 135, 144, 167, 170, 396

sim bo li zam 63, 65, 93, 144, 159, 162, 165, 198, 225, 259, 354

Simp so no vi 236, 360Sinjak, Pol 72sin te tič ki kubi zam 134Sisli, Alfred 30, 31, 33, 35, 37, 39, 42sli ka nje na pesku ame rič kih

Indi ja na ca 273Smit, Dej vid 285, 286Smit son, Robert 333spa ci ja li zam 323Spajs grls 379Sta ljin, Josif Visa ri o no vič 166Stajn, Ger tru da 98, 99, 100, 101, 103,

104, 108, 157 Stajn, Leo 98, 99, 100, 101, 103, 157Ste la, Džo zef 3, 7Ste la, Frenk 340, 341, 342, 384Ste pa no va, Var va ra 180Stil, Kli ford 272Stra visnki, Igor 136, 237Strind berg, August 64stri po vi 5, 45, 288, 308, 309, 379, 386supre ma ti zam 130, 164, 170, 172, 173,

174, 175, 177, 179, 183, 184, 185, 198, 282, 299

420 šta gledaš?

ŠŠarl Dese ti 21Šek spir, Vili jam 241, 273Šen berg, Arnold 158, 159, 160, 215Šer man, Sin di 352, 353, 354, 355Ševrol, Ežen 153Šre der, Trus 195, 196, 217Šti glic, Alfred 3, 8Šukin, Ser gej 167Šufe ne ker, Emil 67Švi ters, Kurt 228, 229, 230, 273, 296,

325, 375

TTačer, Mar ga ret 62, 373, 376, 381Taning, Dorotea 262Tar ner, Dž. M. V. 42, 43, 44, 45, 381Tatlin, Vla di mir 117, 176, 177, 178,

179, 180, 181, 182, 184, 185, 188, 191, 192, 218, 228, 344, 345, 346

tea tar apsur da 225Tejt gale ri ja XIV, XV, XVI, XIX, 53,

207, 256, 304, 317, 343, 362, 367, 368, 380

Tejt moder na gale ri ja XX, 220, 264, 313, 393

teo ri ja boja 74, 75teo zo fi ja 193Tici jan 25, 27, 36, 84Tju dor, Dej vid 319Troc ki, Lav 166, 260

Uulič na umet nost 393, 394, 395, 396uki jo-e 45, 47, 387

VVagen feld, Vil helm 213Vag ner, Rihard 154, 155, 159, 161,

206

Vajld, Oskar 42, 306

Vajs, Dej vid 362, 363, 364

Van der Roe, Mis 204, 217, 218,

219, 351

Van Does burg, Teo 194, 195, 197, 198

Van Gog, Teo (Vin sen tov brat) 61, 67

Van Gog, Teo dor (Vin sen tov otac) 56

Van Gog, Vin sent XX, 52, 53, 54, 56,

57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 65, 68,

72, 79, 80, 84, 85, 86, 93, 96, 98,

144, 156, 192, 203, 209, 270, 277,

316, 331

Veb, Filip 200

Vela skez, Dije go 29, 60, 107, 278, 355

Ver len, Pol 225

Vil helm Dru gi 205

Vil son, Vudro 1

Visler, Džejms Mak nil 26, 42, 45

Vla menk, Moris 93, 94, 95, 96

Vol, Džef 355, 356, 357, 358, 359, 360

Vol ter 223

Vor hol, Endi XVII, XX, 10, 29, 135,

141, 294, 301, 302, 303, 304, 305,

306, 307, 308, 309, 310, 311, 316,

327, 337, 361, 376, 379, 386, 387,

388, 394, 396

vor ti ci zam 137, 147

Vosel, Luj 96

Vulf, Vir dži ni ja 55

ZZola, Emil 85

ŽŽari, Alfred 225, 226

Žeri ko, Teo dor 19, 21

Vil Gom perc ŠTA GLE DAŠ?

150 moder ne umet no sti u trep ta ju oka

Za izdavača:Dijana Dereta

Glavni i odgovorni urednik:Aleksandar Šurbatović

Dizajn korice Jana Vuković

LekturaAleksandra Šašović

KorekturaDijana Stojanović

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-037-4

Tiraž1000 primeraka

Beograd 2015.

Izdavač / Štampa / PlasmanDERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beogradtel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižare DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel.: 011/ 35 56 445, 30 58 707

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

7.036/.038

ГОМПЕРЦ, Вил, 1965-Šta gledaš? : 150 godina moderne umetnosti u

treptaju oka / Vil Gomperc ; prevod s engleskog Vule Žurić. - 1. Deretino izd. - Beograd: Dereta, 2015 (Beograd : Dereta). - XV, 421 str. : ilustr. ; 24 cm

Prevod dela: What Are You Looking At? / Will Gompertz. - Tiraž 1.000. - Registar.

ISBN 978-86-6457-037-4

a) Уметност - 19в-20в

COBISS.SR-ID 217660940