7/17/2019 1189vojv.pdf

1/17

Copyright NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF : Saa Markovi i Ivan Hraovec

O: Marjana Hraovec

7/17/2019 1189vojv.pdf

2/17

nedeljnikVreme Vojvodine

Kulturno mapiranje Vojvodine (2)

Teko je poznati ivot,a slikati je lako

Likovna umetnost na tlu Vojvodeine

7/17/2019 1189vojv.pdf

3/17

Tokom ove godine nedeljnik Vreme e u okviru projekta Vreme Vojvodine, u nekoliko nastavaka i kroz seriju tekstova, dati jedan mogui predlog za kulturnomapiranje Vojvodine. Tema ovog broja tie se likovnih umetnosti na tlu Vojvodine. Projekat Vreme Vojvodine podrala je Vlada autonomne pokrejine

Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata podsticanja informativnih sadraja medija.Urednik: Neboja Grujii, Fotografija na naslovnoj strani: M. Milenkovi

Uvod

Vojvoanskiumetniki prostor

Na poetku ovog pregleda umetnosti Vojvodine treba rei onoime Jea Denegri poinje tekst Vojvoanski umetniki prostor:Korienje i zagovaranje pojmova poput vojvoanska umet-nost, umetnost u Vojvodini, vojvoanska umetnika scena,vojvoanski umetniki prostor, vojvoanski likovni prostori sl. nema dnevnopolitike konotacije, pogotovo ne one sa po-zicija autonomije ili secesije u odnosu na srpsku ili beograd-

sku umetniku situaciju, niti je pak posredi relacija marginenaspram centra od kojega ta navodna margina nastoji da seotrgne i odvoji. Savremena pluralistiki zasnovana istorija mo-derne umetnosti rado raspravlja o uporednim istorijama, pa-ralelnim priama, zasebnim svetovima, ravnopravnim po-javama, od kojih svaka (istorija, pria, svet, pojava) u takvomsklopu poseduje sopstvena i specifina svojstva. Nita drugoi nita vie ne trai se ni od umetnike problematike i umet-nike produkcije nastale u geografskom i kulturnom ambijentuVojvodine, osim da one budu prepoznate i cenjene od sebe iod drugih kao jedna svojevrsna, neponovljiva, nepodudarna,

dakle kao samostalna i sa svima ostalima u principu i u polazi-tu punopravna umetnika situacija unutar dananjeg najireg

mogueg globalnog i multikulturnog konteksta.Likovna umetnost na prostoru Vojvodine datira jo iz 3. i 4.

veka nae ere. Iz tog antikog doba, najveu umetniku vred-nost imaju fragmenti mozaika i fresaka pronaeni u ostaci-ma grada Sirmijuma. Dokazi artificijelnosti umetnosti sred-njeg veka jesu freske nastale od 13. do 18. veka, koje se nalazeu frukogorskim manastirima.

Srbi su, u Velikim seobama 1690. i 1739. godine na teritorijuAustrougarske doneli tradiciju srpske srednjovekovne umet-nosti, koja je potovala okvire istone pravoslavne ikonogra-fije, da bi zatim primali i nove uticaje. Na taj nain, tokom 18.i 19. veka umetnost na tlu Vojvodine se razvija od zografskogslikarstva do stvaralatva sa svim obelejima tadanjih tokovaevropske umetnosti. Na tom putu evropeizacije srpske umet-nosti, prednjaili su grafiari i slikari ikonopisci. Zidno slikar-stvo zadralo je neto due duh tradicionalne vizantijske iko-nografije, a prva barokizacija viena je na freskama u mana-stiru Boani u Bakoj, krajem prve polovine 19. veka.

Od sredine 18. veka, osim sakralnih tema dominantnih usrpskom slikarstvu, javlja se i graanski portret. U poslednjoj

Hristofor efarovi, Bogorodica ivonosni istonik, 1745. Paja Jovanovi, Ukrotitelj zmija,1887

X VRREME

7/17/2019 1189vojv.pdf

4/17

etvrtini veka, pojavljuje se prva generacija kolovanih slikara,uenika Beke akademije, koji prihvataju savremene umetni-ke tokove i postaju nosioci dalje evropeizacije umetnosti u 19.veku i novih stilskih tendencija sve do sedamdesetih godina19. veka kada Minhen postaje novi centar obrazovanja slikarasa ovih prostora. Ovo razdoblje nosi i tri velike slikarske epo-

he: klasicizam bidermajer, romantizam i realizam.Poetak 19. veka je u duhu klasicizma, bidermajer u svojim

najboljim delima portretnog anra dostie evropski nivo, da biu romantizmu najzastupljeniji bio portret. Poslednja etvrti-na 19. veka je period realizma, kada Minhen postaje znaajnijicentar od Bea to daje veliki podsticaj naim slikarima u ra-zvoju akademskog realizma.

U prvim decenijama 20. veka slikari su zaokupljeni proble-mom fenomena svetlosti i boje. irok je raspon pravaca, odproduenog akademizma, preko plenerizma, impresionizma,jugendstila i simbolizma do ekspresionizma. Drugi period, vre-

me izmeu dva svetska rata, bavi se preteno istraivanjem fe-nomena forme likovnog dela, a pravci su: dadaizam, sezani-zam i postkubizam, ekspresionizam forme i boje, poetski re-alizam, nadrealizam i socijalna umetnost.

U prvim godinama posle Drugog svetskog rata umetnost ina tlu Vojvodine karakterie dezorijentisanost, nesnalaenje i

dosta neveto prilagoavanje idejama socijalistikog realizmato je sreom, kao posledica proklamovanih umetnikih slo-boda, naputeno posle 1950. godine prihvatanjem novih i sa-vremenih likovnih ideja.

Vojvoanski tekstualizam i konceptualizam, odnosno novaumetnost sedamdesetih, pojava koja na vojvoanskoj umet-

nikoj sceni ini odluni otklon i od lokalnog umerenog mo-dernizma i od domaeg enformela, koji su bili dominantni uprethodnom periodu, da bi od osamdesetih godina naovamona umetnikoj sceni delovao irok dijapazon programskih i stil-skih opredeljenja, raznolikih jezika, medija, postupaka, zaseb-nih autorskih poetika i pozicija.

Petar Dobrovi, Baranjski vinogradi, 1915

Martin Jona, Moja Kovaica, 4868, 1969

Milan Konjovi,Autoportret, 1978

Tibor Bada (Dada Bada), Braun BADA, 1986

VRREME X

7/17/2019 1189vojv.pdf

5/17

18. vekUmetnost 18. veka na tlu Vojvodine obeleili su proimanja ismene baroknog i prosvetiteljskog kulturnog modela

Vremenske granice umetnosti 18.veka u Vojvodini su Velika seoba1690. godine i Berlinski kongres1815. godine, a teritorijalne centralneoblasti Karlovake mitropolije. Bila je toepoha proimanja i smene baroknog iprosvetiteljskog kulturnog modela.

Branka Kuli, istoriarka umetnostii jedan od najveih znalaca umetnosti

18. veka, kae da se u tom periodu na tluVojvodine desila znaajna transformaci-ja srpske umetnosti koja je napustila vi-zantijsku tradiciju, prihvatila je zapadno-evropske uticaje, znai estetske, umetni-ke i vizuelne vrednosti baroka, i polako sepripremila za 19. vek i njegove promene.Usaglaavanje nacionalne umetnosti saestetskim naelima evropske umetnikescene iznela je Karlovaka mitropolija, aizveli su ga brojni graditelji, slikari, grafi-

ari, drvorezbari i drugi stvaraoci.

U Galeriji Matice srpske u NovomSadu, u jednom od najbogatijih umet-nikih muzeja u zemlji, uva se oko 7000

dela nastalih od 16. veka do danas, a poznaaju i celovitosti izdvaja se zbirka srp-ske umetnosti 18. veka.

Prvi darodavac Galerije bio je SavaTekelija, veliki dobrotvor i prvi doivotnipredsednik Matice srpske, koji je Matici

zavetao nekretnine, biblioteku, drago-cenosti, a meu njima i jedanaest poro-dinih portreta jezgro sadanje Galeri-je. Sledili su ga drugi darodavci, rodolju-bivi graani, kako su ih oslovili osnivaiMuzeja Matice srpske, pretee dananje

Hristofor efarovi, Sv.Dimitrije, oko 1740

Teodor Kraun, Bogorodica ivonosni istonik, oko .

Blagovesti, 16 vek.

X VRREME

7/17/2019 1189vojv.pdf

6/17

Galerije, u novinskom oglasu 1847. godi-ne s molbom da novoosnovanom Muze-umu poklanjaju ili poveravaju na uvanjesve one predmete koji doprinose oboga-ivanju narodnog duha i slue njegovomkulturnom napretku.

Najstarija ikona koju uva Matiina ga-

lerija jesu Blagovesti,nepoznatog ikono-pisca 16. veka. Milan Kaanin ju je oceniokao jednu od najlepih ikona koje su kodnas naslikane posle srednjeg veka Sle-dea po starini je ikona Usekovanje desetkritskih muenikaiz 1694. godine, delo gr-kog ikonopisca Viktora, koja ilustruje po-etke promene srpske likovne umetnostiod tradicionalne srednjovekovne ka mo-dernoj, baroknoj likovnoj kulturi 18. veka.

Na poetku tog puta je zografsko sli-

karstvo. Oslonjeni i stalno upueni naKarlovaku mitropoliju, Srbi su na po-etku 18. veka potrebu za slikom reava-li oslanjajui se na putujue slikare-zo-grafe, koji su poznavali srednjovekov-nu ikonu i njenu ikonografiju. Njihova

Intervju:Tijana Palkovljevi, direktorka Galerije Matice srpske

Pribliiti

batinuTeritorija dananje Vojvodineje mesto gde je u poslednja triveka umetnost ila u koraksa evropskim trendovima.Znai da je specifinostvojvoanske umetnosti u

evropskom kontinuitetu, upotrebi i mogunosti slikarada se uklope u evropsketokove, stilove i teme

VREME: ta je specifinost sli-karstva Vojvodine? : Teritorija da-

nanje Vojvodine je bila mesto gde se u17. i 18. veku rodila srpska umetnost no-

vijeg doba to je oigledna specifinost.Naime, srpsko stanovnitvo koje je nakonSeobe naselilo Austrougarsku, pokrenu-lo je razvoj umetnosti novog doba tran-sformiui tradicionalnu srednjovekovnuumetnost u barok. Takoe, teritorija da-nanje Vojvodine je mesto gde je umet-nost ila u korak sa evropskim trendo-vima zahvaljujui umetnicima koji su sekolovali u Beu, Minhenu i Parizu. Znaida je specifinost vojvoanske umetno-

sti u evropskom kontinuitetu, u potrebi imogunosti slikara da se uklope u evrop-ske tokove, stilove i teme.

Po emu se osim, naravno, po je-dinstvenoj kolekciji, Galerija Maticesrpske izdvaja od slinih institucija?Potujui tradiciju, mi stvaramo tra-

diciju. To je na lajt motiv i tako mi vidi-mo i vodimo nau galeriju. Trudimo se daunapredimo naslee koje nam je ostav-ljeno: da obogaujemo kolekciju, da una-

preujemo saznanja o srpskoj nacional-noj umetnosti kroz izlobe i publikacije,da dela sauvamo za budue generacije.

Da li uspevate da obogatite naslee-nu zbirku?Fond nae galerije je zasnovan, pre

svega, na tradiciji Matice srpske. Mi je sdunom panjom sledimo. Isto kao to jeudruenje graana 1847. godine osnova-lo Muzej Matice srpske iz kog je nastalanaa galerija, i bogatilo ga svojim pokloni-

ma, tako su i danas pokloni najei nainkako se uveava fond Galerije. Dananjukolekciju ini jedna treina poklona. Pro-le godine smo priredili izlobu akvizicijakoje su poslednjih 10 godina postale deonae kolekcije. Naravno, trudimo se i daotkupimo dela koja bi dopunila nau zbir-ku, uz pomo Ministarstva kulture Srbije.

Kako eksponati 18. i 19. veka komu-niciraju sa savremenom publikom?Teimo da delujemo u skladu sa sa-

vremenim trenutkom, da javnosti i pu-blici pruimo ono to se od nas, kao jed-nog od najstarijih i najbogatijih nacional-nih muzeja, oekuje. I upravo tu su naj-vee mogunosti za inovativnost: u mo-delima prezentacije i komunikacije, ko-rienju savremene tehnologije i medija,radu sa najmlaima, kreiranju Kluba pri-jatelja. Na cilj je da negovanjem visokihprofesionalnih standarda i stalnim pra-enjem aktuelne muzejske prakse, neka-

danji Muzej, a dananju Galeriju Mati-ce srpske, uinimo primernom instituci-jom kulture. Teimo da se potvrdimo kaomesto uvanja, prouavanja i prezentacijenacionalne umetnosti, mesto edukacije iestetskog uitka. S. .

Zaharija Orfelin, Sv. Lazar knez srpski, 1773

VRREME X

7/17/2019 1189vojv.pdf

7/17

ikona dobija obeleje simbola nacional-nog identiteta, pa samim tim i jasnu pro-fanu funkciju. Njihovo slikarstvo oznaa-va poetak osvetovljenja likovnog isku-stva, objanjava Branka Kuli. Ona isti-e poetiku Hristofora efarovia, Georgi-

ja Stojanovia, Stanoja Popovia i RafajlaMiloradovia, smatrajui da njihova delaspadaju u remek-dela srpskog slikarstvaprve polovine 18. veka.

U vojvoanskom slikarstvu ranog ba-roka vidljiva su dva uticaja italijanskerenesansne umetnosti i ruskih umetnika,koje su doneli pridoli majstori. Taj peri-od Branka Kuli definie kao osobenostbarokne umetnosti pravoslavnog sveta.

Arsenije etvrti akabenta je 1743. go-dine zabranio rad zografima, neiskusnimbogomazima kako ih je nazvao, i prepo-ruio im da, ako ele da ostanu u umet-nikom poslu, odu na kolovanje u Srem-ske Karlovce kod slikara Jova Vasilijevi-a, koga je akabenta pozvao iz Rusije.Tako je, nehotice, pomogao evropeiza-ciju srpske umetnosti. Najznaajniji sli-kari te grupe su Janko Halkozovi, Vasi-lije Ostoji i Dimitrije Baevi, a meu

slikarima koji su doli iz zapadnoevrop-skih centara umetnosti i koji stvaraju uduhu levantskog baroka, istiu se drvo-rezbar Jovan etirevi Grabovan i JankoHalkozovi. Oni se pod uticajem italijan-skog baroka oslanjaju na vizantijsku tra-diciju i tako stvaraju osoben model baro-kne ikone.

Generaciju slikara visokog baroka,koja stvara poetkom sedme decenije18. veka, zanima Be, odnosno promene

koje su izazvale reforme Marije Terezije.U delima Teodora Krauna i Jovana Po-povia vidljiv je iskorak ka tada aktuelnimsrednjoevropskim shvatanjima. Scene sesmetaju u realan svet, a Hrist i Bogoro-dica slikani su prema pravilima profanevladarske ikonografije i oslanjaju se napredloke iz ilustrovanih Biblija. Kraunje radio ikonostase po crkvama Karlova-ke mitropolije izdvaja se onaj u Sabor-noj crkvi u Sremskim Karlovcima. Slikao

je i portrete, najpoznatiji njegovi portre-ti su hopovskog arhimandrita Jovana Jo-vanovia i karlovakog mitropolita PavlaNenadovia.

Poslednjih decenija 18. veka razvilose kasnobarokno slikarstvo u okvirima

tadanjih evropskih kulturno-politi-kih promena. Meu umetnicima koji suu srpsko slikarstvo doneli kasni barok,istiu se Jakov Orfelin i Teodor Ili e-ljar, vodei predstavnik rokokoa. eljarje slikao ikone, autor je ikonostasa i zid-

nih slika u crkvama u Mokrinu, VelikojKikindi, Velikom Varadu, Staroj Kanjii,u Bakom Petrovom Selu, i portreta. Pri-mer njegovog zrelog slikarstva je Vizija Sv.Jovana Jevaneliste, ulje na platnu sloenekompozicije, iz 1790. godine.

Zbirka grafika 18. veka Galerije Maticesrpske, u kojoj je preko 2000 otisaka, go-vori da je ovaj vid umetnosti bio izuzet-no popularan. Grafiku treba posmatratikao prvu masovnu proizvodnju umetno-sti. Ozbiljnija produkcija grafike, drvorezai bakroreza, poinje odmah nakon SeobeSrba u Habzburku monarhiju. Ta poja-va vezana je za bakroresce Hristofora e-farovia i Zaharija Orfelina. Bakrorez napapiru Sv. Sava sa srpskim svetiteljima domaNemanjinaverovatno je najatraktivnija e-farovieva grafika, tampana 1741. godi-ne. Poruilac, a po svoj prilici i idejni tvo-rac bakropisa, bio je patrijarh akaben-

ta. Branka Kuli kae da delo predstav-lja glorifikaciju srpske prolosti. Pomo-u njega je patrijarh Arsenije etvrti, sadubokim politikim razlozima, podseaocaricu Mariju Tereziju na svetlost slavedoma Nemanjina i na ilirsko carstvo.

Zaharije Orfelin je bez sumnje najveisrpski bakrorezac. U 18. veku ostvario jeveliki grafiki opus reui antiminse, sin-elije, ikone, gramate, geografske karte,knjige, ilustracije za knjige, izraivao je

udbenike, bavio se knjievnou. Osno-vao je tipografiju u Sremskim Karlovcima1757. godine. Primljen je za lana bekeBakrorezake akademije, pa je na bakro-rezu Sv. ore sa izgledom manastira Sen ur-aiz 1767. godine potpisan kao akadem-ski graver. Tokom stvaralaki najplodnijihgodina, izmeu 1770. i 1775, izmeu osta-log je izrezao u bakru iBogorodicu Vinan-sku Bezdinsku,Knez Lazara,i Manastir Kru-edol, ilustrovao je svoju znamenituIstoriju

Petra Velikog, i kompoziciju Stvaranje sveta,kojom je ilustrovao svoju knjigu Veiti ka-lendar. Njegovi prikazi frukogorskih ma-nastira i manastira u Slavoniji i Banatu,imaju dokumentarnu vrednost.

SONJA IRI

19. vekUkljuivi se u formalneokvire evropske umet-

nike scene, vojvoanskislikari 19. veka u svojuumetnost uvode nove te-matske i poetike sadraje

Presudan momenat u formiranjulikovne poetike srpskog slikarstva19. veka u Vojvodini jeste kolova-nje i vezivanje srpskih slikara za Be, svedo pojave realizma i prodora novih idejadirektno iz Minhena i Pariza. Ukljuivise u formalne okvire evropske umetnikescene, pored religioznog i portretskog sli-

karstva, dominantnih u srpskoj umetno-sti 18. veka, javljaju se i novi tematski sa-draji: istorijske kompozicije, anr-scene,mrtve prirode i popularni motivi. U ovomrazdoblju razlikuju se tri velike slikarskeepohe: klasicizam bidermajer, roman-tizam i realizam.

Ideje, potrebe i sve ono to je donelokonstituisanje graanskog drutva u 19.

veku, nametnulo je nove teme slikarstvuna tlu Vojvodine, koje je do tada bilo in-spirisano i odano uglavnom crkvenimpredstavama. Na poetku 19. veka, poredreligioznog slikarstva, sve vei znaaj do-bija i portret. Portreti upotpunjavaju sliku

Arsa Teodorovi, Bogi Vukovi, pl.Stratimirovi, spahija kulpinski,1812.

X VRREME

7/17/2019 1189vojv.pdf

8/17

novog drutva, a i udovoljavaju potrebigraana da ovekovee svoje likove. Sli-kaju ih u duhu najboljeg evropskog klasi-cizma iji su izraziti predstavnici Arsenije(Arsa) Teodorovi i Pavel urkovi. Teo-doroviev portret Dositeja iz 1794. je prvigraanski portret u srpskom slikarstvu.

Porodini portreti, pojedinani i gru-pni, koji prikazuju i drutveni status po-

rodice i njen kult, osnovna je tema i epo-he bidermajera koju su tridesetih godina19. veka u Srbiju preneli iz Evrope kolo-vani slikari. Stil bidermajer je najvie od-govarao irokim slojevima graana okre-nutim sebi, porodici i domu. Pored por-treta slikarstvo bidermajera je usmerenoi na anr scene i mrtvu prirodu. Najzna-ajniji predstavnici bidermajerskog izra-za su Konstantin Danil i Nikola Aleksi.

Najvii domet romantiarski izraz uumetnosti u Vojvodini ostvario je kra-jem este i poetkom sedme decenije19. veka. U stilskom i tematskom pogle-du, romantizam donosi znatne novine u

odnosu na prethodne preovlaujue sti-love: veu slobodu poteza i kompozici-je, tople boje dopunjene igrom svetlostii senke. Veina srpskih slikara tog peri-oda ogleda se u slikanju kompozicija na-cionalno-istorijske sadrine, ali, izlazeiu susret klijenteli, ne naputa ikonopis iportretsko slikarstvo.

U skladu sa romantiarskom idejom

o konstituisanju nacionalnog identiteta,popularna tema slikara postali su doga-aji i linosti iz nacionalne prolosti. Usrpskom nacionalnom korpusu, repre-zenti zlatnog doba prolosti bili su Ne-manjii i njihov period. Najizrazitiji pred-stavnici ovog perioda su Pavle Simi, Ste-van Todorovi, Novak Radoni, KatarinaIvanovi i ura Jaki.

ura Jaki, pesnik i jedan od najzna-ajnijih predstavnika romantizma u srp-

skoj umetnosti, celog ivota je slikao, asvoje prve pesme je potpisivao ura Jak-i, moler. Serija likova srpskih srednjo-vekovnih vladara i junaka,Car Duan,Kra-ljevi Marko,Knez Lazar, kao i zaintereso-vanost za savremene dogaaje i uee u

njima, ine komponentu srpskog likov-nog romantizma koju niko sem njega nijezastupao tako uzbueno i ubedljivo.

U poslednjim decenijama 19. veka srp-

ski slikari su se okrenuli Minhenu kaocentru kolovanja i njegovoj akademijilikovnih umetnosti, koja je u odnosu nabeku bila avangardnija i progresivnija.Ipak, vei broj njih je ostao veran bekojakademiji, u kojoj je sistem kolovanja jobio zasnovan na ustaljenim kolskim, tra-dicionalnim postupcima i tehnikim ve-tinama. U stilskom pogledu realisti posleromantiarske uznemirenosti unose mir-nou i red u slikarstvo. U srpskom slikar-stvu realizam nikad nije zaiveo u pravomsmislu, u simbiozi tematike i tehnike. Sr-bija nije bila spremna da prihvati nove so-cijalne teme za koje se zalagao evropskirealizam, pa slikari stoga nastavljaju daslikaju portrete, religiozne i istorijskekompozicije. Najistaknutiji predstavnicirealizma su Stevan Aleksi, Uro Predi,Paja Jovanovi i ore Krsti.

Stevan Aleksi je oslikavao crkve, sli-kao teme iz ivota banatskog sela, por-trete, ali je najpoznatiji po autoportreti-

ma. Njegovi autoportreti predstavljajujednu od najobimnijih i najraznovrsnijihcelina ovog anra ikad naslikanih u srp-skoj umetnosti. Danas je poznat 41 auto-portret Stevana Aleksia to je jedna odnajveih autobiografija izraena slikama.Njegovi Veseli Banaani, kompozicija kojase sada nalazi u svim itankama, nije sedopala kritiarima.

ore Krsti je ostao u Minhenu na-kon diplomiranja, i tu su nastala njego-

va prva dela pod uticajem nemakog rea-lizma: Utopljenica, Anatom, Pisac Jevanelja.Po povratku u Srbiju slika idiline predelesa terena Pejza sa Kosova polja, Iz okolineaka, Studenica, ia... Autor je vie iko-nostasa, najpoznatiji su u urugu i u ni-koj Sabornoj crkvi.

Uro Predi je kao stipendista Ma-tice srpske pohaao Akademiju likov-nih umetnosti u Beu. U njegovom opu-su preovlauju slike religiozne sadrine,

anr i istorijske kompozicije, ree pre-deo i akt. Jedan je od osnivaa umetni-kog udruenja Lada, izabran je za opi-snog lana Srpske kraljevske akademije.Od anr scena najpoznatija njegova delasu Vesela braai Siroe (na majinom grobu),

ura Jaki, Car Duan, 1856 Stevan Aleksi,Autoportret u kafani, 1904

Uro Predi,Vesela braa alosna im majka

VRREME X

7/17/2019 1189vojv.pdf

9/17

zatim istorijska delaKosovka devojka, Her-cegovaki beguncii Na Studencu. Uradio jeportrete predsednika Akademije SimeLozania, Stojana Novakovia, Jovanaujovia, Jovana Cvijia, ora Vajferta,Slobodana Jovanovia, Bogdana Gavrilo-

via i Aleksandra Belia. Oslikao je vieikonostasa i smatra se poslednjim zna-ajnim srpskim ikonopiscem. U Narod-nom muzeju u Zrenjaninu nalazi se sobaUroa Predia, i 900 njegovih crtea, za-pisa i linih stvari.

Paja Jovanovi je danas najskuplji srp-ski slikar u inostranstvu. Njegova najsku-plja slika je Ukrotitelj zmijaiz 1887. godi-ne koja je pre vie od deset godina proda-ta za 169.580 evra kod londonskog Kri-stija. Po svetu je jo za ivota bio izuzet-no traen. Uvaio je interesovanje Evro-

pe za Balkan, zainteresovane za sve to jeorijentalno, i slikama o ivotu u tom delusveta stekao slavu i popularnost.

U esnaestoj je upisao slikarstvo naBekoj akademiji, izdravao se stipendi-jom Matice srpske, a zatim stipendijom izlinog fonda cara Franje Josifa, koju je do-bio kao nagradu Akademije za najuspe-niji studentski rad, slikuRanjeni Crnogorac.Hteo je da ode u Egipat i slika tada, zbogSueca, moderni Orijent, ali ga je profesor

posavetovao da se pozabavi Balkanom paPaja Jovanovi sliku Maevanjeradi u Cr-noj Gori. Paja slika Crnogorce, ranjene i napolasku u boj, Arnaute, maevanja, borbepetlova... Prvu samostalnu izlobu je imaou Londonu. Kad se potvrdio u Evropi, bio

je primljen i kod nas. Postao je stalni lanSrpske kraljevske akademije i tim povo-dom dobio prvu izlobu u Beogradu. Alek-sandar Obrenovi je od njega poruio sli-ku kojom e biti obeleena osamdeseto-godinjica izbijanja Takovskog ustanka, ali

je nije otkupio. Zatim mu patrijarh Geor-gije Brankovi naruuje da za Milenijum-sku izlobu 1896. godine u Budimpeti na-slika monumentalnu istorijsku kompo-ziciju koja bi predstavljala seobu Srba iz1690. godine pod patrijarhom Arsenijem

arnojeviem. Paja je radioSeobu Srbadeset meseci, ali je u Budimpetu otiaonjegov triptih na kome su predstavljenevraka etva, pijaca i berba groa. ZaKrunisanje cara Duana u Skopljudobio jezlatnu medalju na Svetskoj izlobi u Pa-rizu, a ona i danas ima status jednog odnajznaajnijih ostvarenja u celokupnom

srpskom slikarstvu novijeg doba. Smatrase da je anr scenama iz ivota balkanskihnaroda, posebno istorijskim kompozicija-ma, Paja Jovanovi vidno pomogao vas-pitavanju i podizanju nacionalne svesti ugodinama pre Balkanskih ratova i Prvogsvetskog rata. U Ameriku je otputovao navrhuncu slave, a po povratku se posvetioportretnom slikarstvu. Nije bilo krupnogkapitaliste od Krupa do krunisanih gla-va, srpskog dvora, belgijske kraljice, koji

nisu naruivali portrete od Jovanovia.Ovekoveio je kralja Aleksandra, kraljicuMariju, grofa Bogdana Dunerskog, vo-da Karaora, Svetog Stefana Deanskog,cara Franju Josifa, pa i Tita.

S. .

20. vekU uslovima vrlo sloene i,po mnogo emu, specifine

socijalno-kulturnesituacije tokom 20. vekaproistekla je u Vojvodinitokom jednovekovnogtrajanja umetnikascena jedinstvenihkarakteristika, unutarkoje su se reakcijena spoljanje uticaje

oploivale nastankomniza originalnih i vrednihpojedinanih i u nekimsluajevima grupnihumetnikih pojava

Kao i umetnost prethodnih vekova, iumetnost 20. veka na tlu Vojvodi-ne razvijala se pod uticajem prvoslikarskih akademija Minhena i Budim-

pete, a potom Beograda i drugih jugo-slovenskih umetnikih kola, ali i na te-melju iskustva likovne estetike Pariza kaometropole evropskog modernizma prvepolovine 20. veka. U uslovima tako vrlosloene i, po mnogo emu, specifine so-cijalno-kulturne situacije proistekla je uVojvodini tokom jednovekovnog trajanjaumetnika scena jedinstvenih karakteri-stika, unutar koje su se reakcije na spo-ljanje uticaje oploivale nastankom niza

originalnih i vrednih pojedinanih i u ne-kim sluajevima grupnih umetnikih po-java, pie Jea Denegri u tekstuVojvoan-ski umetniki prostor.

Dvadesetih godina prolog veka, mo-derna tipologija slikarstva zasnovanogprvenstveno na pariskim umetnikimtokovima, ostvarena je u delima auto-ra meu kojima su Petar Dobrovi, Sava

umanovi, Milan Konjovi, Ivan Rado-vi, Arpad G. Bala i Ivan Tabakovi. PoDenegriju, u njihovim delima su realizo-vana umereno kubistika i kuboekspre-sionistika iskustava, razrade lotovskeverzije postkubizma, primene tehnikih

Paja Jovanovi, Seoba Srba, 1896

X VRREME

7/17/2019 1189vojv.pdf

10/17

operacija kubistikog kolaa, odjeka ma-arskog modernizma grupe Osmoricai so-cijalne umetnosti u duhu nemake Novestvarnosti, dakle razliitih evropskih umet-nikih jezika.

Stil koji je bio aktuelan od sredine tre-e i tokom etvrte decenije, istoriariumetnosti nazivaju razdobljem povratkaredu, odnosno vrhunskim izrazom gra-anske umetnosti. Najavljen je estomjugoslovenskom izlobom 1927. godine u

Novom Sadu, a njegovi vodei predstav-nici su koloristiki Petar Dobrovi i Mi-lan Konjovi, neoklasicistiki Sava uma-novi, intimistiki Ivan Radovi, zatimpozni umanovi idskog perioda, IvanPomoriac saAutoportretomiz 1932, IvanTabakovi, te Milenko erban i Bogdanuput, ijim se dramatinimLubanjamaiz1939. neposredno pred izbijanje Drugog

svetskog rata simbolistiki zakljuuje nesamo jedna slikarska i umetnika epoha,nego i istorijska.

Socijalistiki realizam u posleratnojVojvodini se manifestovao vie u napi-sima o funkciji umetnosti, nego u produk-ciji. U sreditu ovog perioda bio je Konjo-vi koji, uprkos tome to je nastojao dasvoj karakteristini slikarski jezik prila-

godi novoj tematici (u slikama Osloboe-nje Sombora, 1944. iIzgradnja mosta kod Bo-gojeva, 1947), ipak nije izbegao ospora-vanja i optube zastupnika socijalisti-kog realizma.

Izmeu 1955. i 1972. godine slikarstvona podruju Vojvodine definie slede-a opaska M. Arsia u studiji Slikarstvo uVojvodini 19551972: Slikarstvo na ovim

prostorima nije izgubilo odlike vojvoan-ske specifinosti, ali nije ni dobilo (kakose to u jednom politikom trenutku ele-lo i zahtevalo) znaenje autonomnog voj-voanskog slikarstva. Slikari iz Vojvodineuvek su inili jedan relativno definisani i

u likovno-programskom smislu artikuli-sani umetniki krug nekoliko generacijaslikara razliitih opredeljenja. Re je o sli-karima slinog motivskog repertoara kaokonstante antejskog karaktera u smisluivotne povezanosti i stalne pozornostina izazove pejzanih prostora i ambije-nata Vojvodine. Od ovog dominantnogpravca odstupili su enformel, Bosilj, i fe-nomen vojvoanskog tekstualizma i kon-ceptualne umetnosti.

Najpre je vodei predstavnik srpskogenformela Milorad B. Proti prvu samo-stalnu izlobu odrao 1959. godine na Tri-bini mladih u Novom Sadu, a zatim je natom istom mestu tri godine kasnije pri-reena grupna izloba pod nazivomo-konda nije ona ista, kao zajedniki nastuppripadnika beogradskog enformela i Me-diale. Osim Protia, zastupnici enforme-la su bili i Joef A, Pal Petrik i Bogdan-ka Poznanovi.

Vojvoanski tekstualizam i koncep-

tualizam, odnosno nova umetnost se-damdesetih, pojava je koja na vojvoan-skoj umetnikoj sceni ini odluni otkloni od lokalnog umerenog modernizma i oddomaeg enformela. Umetniki radovinisu tradicionalne forme, ve se odno-se na mentalno podruje, telesne akcije,

Sava umanovi, Beraice,1942

Milan Konjovi, etva, 1938

Petar Dobrovi, Figura, 1927

VRREME X

7/17/2019 1189vojv.pdf

11/17

intervencije u prirodi i gradu to ukljuuje

i socijalno-kritiko ponaanje umetnika.Sve je to izazivalo nesporazume, otpore,zabrane, ak i hapenje. Ovaj fenomen,kako je primetio Jea Denegri, samosta-lan je u odnosu na beogradsku umetni-ku scenu kojoj ak neznatno prethodi i od

koje se uoljivo razlikuje karakterom i

posledicama umetnikih opredeljenja.Njegovi predstavnici su subotika grupaBosch+Bosch(Matkovi, Sombati, Salma,ernik, Kereke, Ladik i drugi) novosad-skih grupaKD(Radojii, Bogdanovi,Mandi, Vraneevi, Tima, Kocijani) i

(Kopicl, Rakovi, Dra, ivanovi), te au-

torskog para Verbumprogram(Kuli Ma-tioni) aktivnog u Rumi.Krajem sedamdesetih i poetkom

osamdesetih godina svet, pa i vojvoan-sku scenu, potresa postmodernizam.Simptomi ove promene ispoljavaju se i

Intervju:Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog

Cvetovi ljudskog duhaOno to vojvoansko slikarstvo ini posebnim u korpusu srpske

umetnosti novog doba jeste jedinstvena linija razvoja koja vuekorene od poznog srednjeg veka. Tada poinje njegova integracijau evropske umetnike tokove, kao i povezanost sa umetnikommatricom irokog prostora severno od Save i Dunava, ali i uticajsloenih multikulturnih i multikonfesionalnih inilaca

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog uva antologijska delamoderne srpske umetnosti prve polovine 20. veka, daruvenog kolekcionara ije ime nosi. Osim stalne po-stavke, izloeni su i Memorijal umetnika portreti i doku-mentarni materijal autora zastupljeni u Zbirci, i MemorijalPavla Beljanskog. Svakog oktobra Spomen-zbirka dodeljujenagradu Pavla Beljanskog, prestino priznanje za najbolji di-plomski rad iz nacionalne istorije umetnosti. Tokom godine ugaleriji se odravaju tematske izlobe, studentske i deje radi-onice, koncerti i promocije.

VR EME: Po emu se izdvaja vojvoansko slikarstvo?JASN A JOVANOV:Vojvoansko slikarstvo se ne moe

izdvojiti kao celina izvan optih umetnikih tokova savreme-nog perioda. Ipak, ono to ga ini posebnim u korpusu srp-ske umetnosti novog doba je jedinstvena linija razvoja kojavue korene od poznog srednjeg veka. Tada poinje njego-

va integracija u evropske umetnike tokove, kao i povezanostsa umetnikom matricom irokog prostora severno od Save

i Dunava, ali i uticaj sloenihmultikulturnih i multikonfe-sionalnih inilaca. Naravno,danas je situacija drugaija i slikarstvo posmatramo na pla-nu individualnih ostvarenja. U tom smislu suoavamo se samalim brojem zaista velikih, harizmatinih imena, kao to sunekad bili Milan Konjovi, Boko Petrovi, Joef A ili Tiva-dar Vanjek. Sa druge strane imamo autore koji i dalje stvara-ju, od kojih bih izdvojila Branku Jankovi, ili Lazara Markovi-a, ali bi ipak moj lini izbor bio Milan Stanojev. I kao grafi-ar i kao slikar on stvara punih pet decenija i pripada samomvrhu srpske savremene umetnosti.

Koja dela ine Zbirku Pavla Beljanskog posebnom?Kolekcija Pavla Beljanskog predstavlja nau najznaajni-

ju i najcelovitiju zbirku srpske umetnosti prve polovine dva-desetog veka. U prilog tome govore pre svega imena auto-

ra, od prve generacije srpskih modernista (Nadeda Petrovi,Milan Milovanovi, Kosta Milievi, Borivoje Stevanovi),

Szombathy Balint, Lenjin u Budimpeti, 1972Joef A, Kretanje u istom prostoru,1976

X VRREME

7/17/2019 1189vojv.pdf

12/17

u obnovi slikarstva i povratku slika-nju. Predstavnici ovog raspoloenja sunekadanji pripadnici subotike grupeBosh+Bosh: Kereke kao ivotno opravda-ni preobraenik u novo slikarstvo poznihsedamdesetih, i Matkovi u svom drama-tinom ispovednom epilogu u crteima iuljanim pastelima malih formata u ciklu-

su nazvanomJa tako slikam.Produkcija devedesetih godina je bila ra-

znolikih jezika, medija, postupaka, zaseb-nih autorskih poetika i pozicija. Izdvojili suse Balint Sombati, Dragomir Ugren, iv-ko Grozdani, Zvonimir Santra, RatomirKuli, Vladimir Kopicl, Milica Mra Kuz-manov, Dragan Koji, Stevan Marku, IvanGrubanov, Vesna Tokin, Nataa Teofilo-vi,Apsolutno,Led Art. Iz arolikosti medi-ja i tema, ilustracije radi, izdvajamo primer

politiki orijentisane umetnosti koja nasta-je kao reakcija na dramatian raspad dru-ge Jugoslavije i na vreme tranzicije. Zvo-nimir Santra je izveo dva monumental-na alegorijska dela Balkanski voz sudbine(1996), koga ini kompozicija od vagona

sa postavljenim opasnim napravama, iinstalacijuZid(Konkordija, Vrac, 1998),koja je postavljena kao koridor od opeka sa

iljatim komadima stakla koji vire iz njega.Oba dela su alegorijska provokacija opisa-nog vremena devedesetih. S. .

preko vie od trideset imena umetnika generacije koja je sta-savala izmeu dva svetska rata, ivela i izlagala u Parizu i Be-ogradu, kao i drugim jugoslovenskim gradovima i na mnogo-brojnim inostranim izlobama. To su istovremeno umetnicikoji su svojim nastupima u svetu posle Drugog svetskog rataodigrali znaajnu ulogu u propagiranju jugoslovenske kultu-re, a kao likovni pedagozi su uestvovali u formiranju mnogihbuduih umetnikih generacija. Ima previe imena da bi sesva navodila, ali da pomenemo bar neka: Savu umanovia,Milana Konjovia, Petra Dobrovia, Jovana Bijelia, Mila Mi-lunovia, Rista Stijovia, Sretena Stojanovia... Kolekcija Pa-vla Beljanskog se prepoznaje po BijelievojDevojci s knjigom,umanovievom Doruku na travi,Konjovievojetvi,ResnikuNadede Petrovi, Crvenoj terasiMilana Milovanovia,Deakus belim eiromKoste Milievia, Mrtvoj prirodiMila Milunovi-a, Velikoj IziVlaha Bukovca kao delima koja se godinama re-

produkuju u kolskim udbenicima i svim pregledima istorijeumetnosti. S. .

Galerija Milan Konjovi u SomboruOd 500 slika, miljenica svojih, kako ih je Milan Konjovi(na slici) nazvao, koje je poklonio Somboru zato to one

jedino njemu i pripadaju, 1966. godine osnovana je Ga-lerija Milan Konjovi. Do kraja ivota ovoj galeriji osta-

vio je ukupno 1066 dela. Zahvaljujui kasnijem poklonunjegove erke, sada se u Galeriji nalaze 1084 dela MilanaKonjovia. Galerija je od tada priredila 12 retrospektiv-nih izlobi i pedesetak tematskih.Milan Konjovi je slikaoskoro 80 godina, zna se za oko 6000 njegovih ulja, paste-la, akvarela, tempera, crtea, tapiserija, pozorine sceno-

grafija, skica za kostim, vitraa, mozaika, keramike i gra-fika. Imao je preko 300 samostalnih izlobi i 700 grupnih.

Vlaho Bukovac, Velika Iza,1892, Spomen zbirka Pavla Beljanskog

Galerija slika Savaumanovi u iduGospoa Persida umanovi, majka Save uma-novia darovala je 1952. godine optini id 417slika svoga sina, porodinu kuu i osam jutarazemlje. Smatrajui ivotnu elju svog sina svo-

jom materinskom i ljudskom obavezom, ostva-

rujem je danas kao na zajedniki cilj poklanja-jui Savino ivotno delo rodnom mestu koje je onovekoveio kroz svoju ljubav, uinio poznatim islavnim svojim slikama. Posle nesrene i naglesmrti moga sina kao amanet sam zadrala to-liko puta ponovljenu elju da njegova umetnostnae mesto i bude sauvana u naem rodnom kraju pie u darovnom ugovoru.Tako su nastale Galerija slika Sava umanovi i Spomen kua. Galerija uva417 dela Save umanovia, veina su iz poslednjeg, idskog, stvaralakog peri-oda. Osim stalne postavke, Galerija prireuje i tematske izlobe. Godinje pro-seno ima oko 150.000 posetilaca. U blizini Galerije je Spomen-kua Save u-

manovia, u kojoj je proveo detinjstvo i poslednje godine ivote, i iz koje je odve-den i streljan 28. avgusta 1942. godine.

Sava umanovi

VRREME X

7/17/2019 1189vojv.pdf

13/17

Naivna umetnost u Vojvodini

Teko je poznati ivot,a slikati je lakoJedan od najzanimljivijih umetnikih fenomena u Vojvodini jestenaivna umetnost koja je dala velika dela i velike umetnike

Otome da samouki slikari, za-hvaljujui usavravanju vlastiteumetnike artikulacije, mogu daizmene vlastiti ivot, pa ak i da prome-ne nain privreivanja, bavei se umet-nou umesto nekim sasvim prozainimsvakodnevnim zanimanjem, suvino jei napominjati. Meutim, ponegde, pre

svega u Vojvodini, ova delatnost je uti-cala na privreivanje, moda i na irestanje koje vlada u pojedinim sredina-ma. Dobar primer je junobanatsko me-sto Kovaica, naseljeno preteno slova-kim stanovnitvom. Prema reima Ane

olnaj Barca, kustoskinje Galerije naiv-ne umetnosti u Kovaici, samo tokomprole godine, Galeriju je obilo 20.000posetilaca, od kojih su 11.000 bili stran-ci moete misliti od kakvog je to zna-aja za Kovaicu, koja broji 7500 stanov-nika. U Kovaicu ve decenijama dolazene samo radoznalci, turisti i kolekcionari

ve i mnoge dravne delegacije, pa i po-znate linosti. Na tu temu su ve poe-li da se ispredaju mitovi, to takoe go-vori neto, ali mnoge od ovih poseta sui dokumentovane, poput posete iz 1973.godine kada je Fransoa Miteran boravio

u domu Zuzane Halupove (19252001).U to vreme, Miteran je bio lider socijali-sta (on e 1981. biti izabran i za francu-skog predsednika). U biografiji MartinaJonaa (19241996), po mnogima naji-staknutijeg i najosebujnijeg slikara kova-ike kole, zabeleeno je da su se njegoveslike nale u mnogim svetskim kolekci-

jama, ali i u privatnim stanovima lino-sti kao to su Briit Bardo, Ronald Regan,Ursula Andres, Alen Delon, Franko Nero,Karl Malden, Piter Justinov i drugi. Rod-na kua Martina Jonaa, spolja prekrivenaornamentisanim keramikim ploicama

Martin Jona, Moja radost

X VRREME

7/17/2019 1189vojv.pdf

14/17

kakve su nekada ukraavale domove ba-natskih Slovaka (obiaj koji je pred odu-miranjem), bie pretvorena u spomen-muzej koji bi trebalo da bude otvoren zadevedesetu godinjicu slikarevog roe-nja, 9. maja 2014. Ovaj poduhvat znaaj-no je finansijski pomogla i Vlada Repu-blike Slovake.

O naivnoj umetnosti je na prostoru biv-e Jugoslavije poelo da se govori jo ot-kako je hrvatski slikar Krsto Hegedui(koji se zalagao za jednu novu, neeliti-stiku umetnost) godine 1929. upoznao

samoukog slikara iz podravskog mestaHlebine, tada petnaestogodinjaka, Iva-na Generalia (19141992). Generalije, naroito u godinama neposredno na-kon rata, stekao znatnu afirmaciju, i da-nas se smatra ne samo zaetnikom hle-binske kole naivnog slikarstva ve i jed-nim od najznaajnijih slikara u svetu, u tojoblasti likovnog izraavanja.

Na likovnoj sceni u Srbiji je naivno

slikarstvo prisutno od tridesetih godina,najpre zahvaljujui Janku Braiu (19061994), seljaku slikaru iz Oparia kraj Ja-godine. Kao i u mnogim drugim slua-jevima, ovaj nadareni pojedinac je ubr-zo poeo da utie na druge laike u svojojsredini, nagovarajui ih da se i sami od-vae u likovnom izraavanju. Meu nje-gove uenike spada i prvi komija u selu,Jeremija Radivojevi, koji je izgubio ivottokom nemake okupacije, nakon to je

otkriveno da je nacrtao karikaturu kojomismeva naciste. Bio je teko muen, ivzakopan, posle ega su mu delove tela ra-strgli psi.

Iako su najraniji zaeci naivne umet-nosti u Vojvodini povezani sa tridesetimgodinama, ona je doivela iru afirmaci-ju u posleratnom periodu. Jedna od naj-zanimljivijih linosti koje je iznedrila ova

scena je Dragia Bunjevaki (19251983),nastanjen u Novom Beeju, zapamenkao boem, autor fantazmagorino-au-tobiografskih slika i crtea. Bunjevakije svoju prvu sliku uljanim bojama nasli-kao 1938. godine, kao trinaestogodinjak

predstavio je svoju rodnu kuu i rodite-lje koji iznad nje lebde poput anela. Sinsiromanog kafanskog muziara radioje kao fotograf i prodavac tampe, ak ikao dreser ivotinja u cirkusu Medrano.Bar jednako neobian jeste stvaralaki likidskog slikara Ilije Baievia Bosilja(18951972), jednostavnog oveka koji jevei deo ivota proveo bavei se zemljo-radnjom, kreirajui svoje prve likovne ra-

dove kada je ve bio u svojim ezdesetimgodinama. Budui da je bio kolski drugSave umanovia, moda nije udno dase (iako kasno) zainteresovao da i sampone da se bavi slikarstvom. Bosiljevaplatna objedinjavaju prizore koji kao dakorespondiraju sa umetnou nekakvemaglovite drevne civilizacije, sa motivi-ma koji bi ovla mogli da budu odreenii kao i vizantijski. Zahvaljujui svedenomstilu koji vie lii na savremeno nego na

ono to podrazumevamo pod terminomnaivno slikarstvo, istovremeno primi-tivni i moderni Bosiljevi radovi su na-stavili svoj izlagaki ivot dugo nakon au-torove smrti, kako u zemlji tako i u ino-stranstvu, i kako u galerijama koje negujunaivnu umetnost tako i u onima koje sebave savremenim stvaralatvom. Zave-tanjem Ilije Baievia Bosilja, u idupostoji Ilijanum, muzej koji predstav-lja njegov, kao i rad drugih naivnih slika-

ra, ija je platna Bosilj sakupio, uglavnomputem razmene.Razume se, kada je naivna umetnost u

pitanju, najvei broj vojvoanskih autoraje svoje delanje zasnovao na seoskoj te-matici i lokalnim tradicijama, koje su u

Bosiljeve reiDragi moj doktore pita me za moj i votkako sam ivijo svata je bilo. Roen samkavo deveto dete u majke. Moja mati Ruamnogo kasnije mije pripovedala dase nijenimalo radovala mome rodjenju a na kra-ju krajeva takoje valda sudbina tela itav jesvoj vek provela samnom umrvi u dubokojstarosti osamdeset i petoj godini. Moj ivotje velika borba od rodjenja pa do danas i sve-mise ini dasu imali pravo stari ljudi kojisugovorili da uvek traje borba izmedju dobra izla samose nikad nezna taje dobro a ta nijejer togod sam nekad volevo sada mrzim ato sam mrzijo volem e pa snaise pope. Usvome ivotu sam uvo nekoje rei a zapam-

tijo sam re daje ovek marama sa dva lica.Eto ti si ovek uen pae valda razumetizato su na mojim slikama ljudi sa dva lica.Nisu ni ivotinje bez dvolinosti jer je i njihstvorijo isti Gospod kavo i oveka po obli-ju svojemu. Jesili ikada videvo u sumi zverekrvolono u brlogu kada brani mladuncad iubija sve ivo oko sebe. esto sam u zivotupitavo dalije zaista Boija volja ono to sebez potrebe deava pa ljudi kazu eto Boi-ja volja. Danas je dodue moda govoriti da

nema Boga medjutim kadabi bili sasvim si-gurni u to bili bi ljudi jo gori. Pitavo sam sejo se i danas pitam koje moju pokojnu tet-ku Dafinu nauijo recimo da netreba poku-piti sve ve ostaviti neto za crva i mrava.Teko je poznati ivot a slikati je lako, trebasamo zapoeti posle ide samo, slaese jed-no na drugo i kada svris sliku vidi da je nanjoj areno sve kao u ivotu i da svaka isti-na ima dva lica.ILIJA BAIEVI BOSI LJ: IZ PISMA SVOM LEKARU I

PRIJATELJU, DR VASI DRAIU, .

Zuzana Halupova, Svadba

VRREME X

7/17/2019 1189vojv.pdf

15/17

ovoj pokrajini ivopisne, ve i zbog naci-onalne arolikosti. Dobar primer je seloTavankut, pokraj Subotice, nastanjenouglavnom bunjevakim Hrvatima, gdese rairila izrada slika pomou original-ne tehnike pletenja slame. Prve slike ovevrste nastale su poetkom ezdesetih, na-stavljajui se na lokalni obiaj kreiranjasitnih predmeta i nakita od slame, za kojise pretpostavlja da je star bar stotinak go-dina. Slike od slame je mogue videti uGradskom muzeju u Subotici, kao i u ga-lerijama u Tavankutu i urinu.

Meutim, svakako najpoznatija kolanaivne umetnosti u Vojvodini je ona kojase razvila u Kovaici, kao i u selima kova-ike optine u Padini, takoe naselje-noj slovakim stanovnitvom, i u Uzdinukoji veinom naseljavaju Rumuni. Sve jezapravo poelo od Martina Paluke i JanaSokola, koji su jo tridesetih godina kre-nuli da se amaterski, stidljivo, zanimaju za

slikarstvo. Paluka je bio bravarski radnik,koji je crtao iz zabave, a 1937. je poeo dakopira slike popularnih uzora. Sokol je biozemljoradnik, koji je iste godine poeo daizrauje akvarele, plaei se da ih bilokome pokae. Jednog dana, igrajui ahu itaonici, njih dvojica su sluajno otkri-li da imaju zajednike afinitete, i zapoe-li da razmenjuju iskustva. Njima se, ratne1942. godine, pridruio i zemljoradnik Mi-hal Bire, koji je takoe poeo da preslika-

va motive sa razglednica. U seoskoj itao-nici uglavnom su se itale novine i knjige,izjavio je jednom prilikom Martin Jona.No ponekad su se apatom vodili, seljani-ma neobini, razgovori o slikanju. Verova-lo se da je to gospodski posao... Jednom je

bilo dogovoreno da se u itaonicu doneseono to je naslikano. I tako su se uz knjige,asopise i novine tu nale i slike... Seamse kako se selom proneo glas o tome koli-ko se paroh nae crkve oduevio njihovimslikama. A posle njega slikama su se poe-li diviti i ostali metani. Tako je, iz godineu godinu, rastao broj ljudi zainteresovanihpre svega da u svom slobodnom vremenunaue slikarske tehnike.

Posleratni period bio je prilino znaa-jan za razvoj naivnog slikarstva u toj sre-dini. Tu treba istai da je i tridesetih go-

dina naivna umetnost bila pozdravljenapre svega od strane intelektualaca leveorijentacije, i da je podrka amaterskombavljenju razliitim kreativnim delatno-stima bila neto ime je novoustolienavlast nastavila da se bavi. (Zbog eman-cipacije koju su manjine doivele tokomsocijalistikog perioda, Kovaica i druganaselja u okolini nisu menjali nazive uli-ca, tako da i danas postoje ulice pod na-zivom , Marala Tita, ak i Edvarda

Kardelja). U svakom sluaju, ve oktobra1952, povodom 150 godina od doseljava-nja Slovaka na Balkan i osme godinjiceosloboenja zemlje, prireena je velikasmotra amaterskog stvaralatva, izmeuostalog i slikarstva. Tu se zatekao i slikarStojan Trumi, tada profesor u paneva-koj gimnaziji, koji je grupu seljana amate-ra podstrekivao (ne bez otpora!) da slika-ju vlastita vienja, umesto preslikavanjamotiva sa dopisnica. Ve naredne godine,

na tradicionalnoj oktobarskoj izlobi subile zastupljene slike na kojima su selja-ni oslikavali ivot kakav su poznavali useoskom ambijentu, pa ak i svoja mata-nja. Meu novopeenim slikarima koji sutada krenuli da stiu afirmaciju, bili su i

oni koji su unosili samosvojan i smeo stil,kao to je Martin Jona, koji je od formal-nog obrazovanja zavrio svega etiri ra-zreda osnovne kole i estomeseni kursza poljoprivredne proizvoae. Jona jeslikao zanimljivo izvitoperene ljudske fi-gure, sa preuvelianim nogama i rukamai malim glavama, u slobodnom, gotovokarikaturalnom stilu. Takoe se bavio cr-teom, i na jednoj smotri u Italiji je 1978.godine dobio zlatnu medalju za crte, za-jedno sa Salvadorom Dalijem. Drukijistil je nudio i Jan Knjazovic (19251986),

koji je, uprkos uglavnom ruralnim moti-vima, slikao gotovo psihodeline figure ujarkim bojama na tamnoj pozadini. Nje-govi (ponekad halucinantni) portreti se-ljana titraju pokretom.

Tokom decenija, naroito izmeu ez-desetih i osamdesetih godina, kovaikakola je stekla prilinu afirmaciju u svetu Zuzana Halupova, koja je predstavnica

klasinog stila, kojim dominiraju sigur-nost folklornih tema i prepoznatljive na-rodne nonje, bavila se i religioznim mo-tivima. Na vrhuncu tog kovaikog po-zitivizma, simbolino, na njenim slika-ma sjedinjuju se novozavetne teme, pa isam Isus Hrist okruen ljudima u slova-kim narodnim nonjama... Bio je to za-vretak jednog kruga. Ako je iz rata Ko-vaica izala kao pitomo mesto iskrenihali anonimnih ljudi, bilo je neke simbo-

like u tome to se, 1977. godine, domai-ca i slikarka Zuzana Halupova prikljuu-je akciji za ouvanje Venecije. Ona zatimo vlastitom troku stie u centar tog gra-da, koji na svojim platnima predstavlja ustilu uvenih slikara iz Kovaice, a zatim

Ilija Baievi Bosilj,Apokalipsa, pad VavilonaJan Knjazovic,Razigrani

X VRREME

7/17/2019 1189vojv.pdf

16/17

novac od prodaje slika uplauje u Fond zaouvanje Venecije!

Ukoliko, s druge strane, uzmemo danaivno slikarstvo tog tipa danas ve uve-liko gubi na snazi i autentinosti, reklo bi

se da je ipak odigralo svoju emancipa-torsku ulogu. Deca i unuci originalnihpredstavnika kovaike kole nastavili susvojim putem. Ivana Vereski, erka jed-ne od predstavnica naivnog slikarstva izovog mesta, Zuzane Vereski, danas iviu Bratislavi, bavi se ilustracijom i prevo-enjem i jo uvek odrava veze sa starimkrajem. Mi deca odrastali smo takoreiu samom slikarskom ateljeu, koji je biosastavni deo nae kue, a mama je sli-kala samo u slobodno vreme, kae Iva-na. Kako smo odrastali i postajali sa-mostalniji, rasla je i mamina posveenostnaivnom slikarstvu, a danas je to njena

full-timeprofesija.Uvreme mojih tinej-derskih godina, u Kovaici se dogaaopravi bum kreativnosti svih vrsta. A tosu bile devedesete ba teke godine uSrbiji! Kad se danas setim te atmosfere,prolaze me marci iveli smo kao daje svaki dan poslednji, punim pluima.Skoro svako od mojih prijatelja je tada

bio u bendu, svirao neki instrument (ilibar pokuavao), neki su slikali, fotogra-fisali, kreirali skulpture, snimali filmovena formatu i izdavali albume na ka-setama... Organizovali smo izlobe, paak i alternativni festival zvani ,i to sve bez ikakvih finansija ili sponzo-ra. Mislim da u Kovaici sigurno postojitaj neki umetnikigenius locikoji je vaskr-sao u delima starih slikara naivaca, ali jepitanje koliko je on danas iv meu mla-

dim ljudima. Stevan Lenhart, koji sto-ji iza muzikog projekta Nastrom, na-stavlja o kovaikoj alternativi: U ovojsredini su delovali i jo uvek deluju umet-nici raznih vrsta, ne samo naivni slikari.Pored vie zapaenih avangardnih ama-terskih pozorinih predstava, pojavilo senekoliko strip-autora i razvila se lokal-na podzemna muzika scena, i ak ne-koliko fanzina, to je dosta neobino zaovako malu sredinu. Nije ba jednostav-

no objasniti zato ovde toliko ljudi oseapotrebu za nekom vrstom kreativnog iz-raavanja izgleda da to je manja sre-dina, entuzijazam je vei, kako je to jed-nom zapazio Vostok.

SAA RAKEZI

21. vekKako na aktuelnoj svetskoj, pa onda i vojvoanskojumetnikoj sceni danas ne postoji dominantan stil i pravac. Na

njoj deluje niz znaajnih umetnika irokog poetikog profila

Poetak ovog veka u umetnosti na tlu Vojvodine je bio produetak ideja nastalihposlednjih decenija prolog veka. Dragana Gari, istoriarka umetnosti Mu-zeja Vojvodine, smatra da o umetnikoj sceni u Vojvodini 21. veka ne moe-mo govoriti bez poznavanja njenih tokova jo od sedamdesetih i osamdesetih godi-na prolog veka.

Neke od ideja novosadskih konceptualnih umetnika koji su se tokom sedamdesetihokupljali oko grupaKOD, (Ei (E-, moemo pronai u raduArt klinike.To jeutopi-stiki projekat grupe graana osnovan 2002. godine u Novom Sadu. Stoer Led artaiKlinikeje Nikola Dafo, multimedijalni umetnik. Osnovani su s uverenjem da umet-nost moe da menja svet zato sebe smatraju utopistikim projektom. Dragana Ga-ri objanjava da su njihove prezentacije bile angaovane, kritikovali su reim, bavilisu se socijalnim pitanjima: Art klinikaje vremenom izrasla u multimedijalni centar,dobili su prostor, otvorili ok galerijuu kojoj organizuju izlobe, predavanja, perfor-

manse, imaju prodavnicu,knjiaru, i sve s ciljem dapromene i prodrmaju kul-turnu politiku, i da javnostzainteresuju za umetnost.

Za razliku od umetnikakoji od svojih dela oeku-

ju da promene stvarnost,kae Dragana Gari, napoetku ovog veka radilaje i grupa umetnika kojepolitika i socijalne temenisu inspirisale, ve su

u ateljeima na Petrovaradinskoj tvravi stvarali umetnost u skladu sa svojim oso-benim poetikama. To su danas priznati i cenjeni umetnici kao to su: Petar uri,Vera Zari, Duan Todorovi, Dragan Jankov, kao i njihove mlae kolege. Po pop-ar-tistikom pristupu platnu i motivu, izdvajaju se slike Danijela Babia, dok je slikar-stvo Danila Vuksanovia inspirisano starim rukopisnim knjigama i kaligrafijom. Po

otroj drutvenoj satiri i provokaciji uvijenoj u dekorativnost platna nalik na tapete,prepoznatljiva su ulja Tadije Janiia. Dragana Gari izdvaja i vajara Petra Mirkovi-a, autora Telenorovog Olimpijskog satau Beogradu, i Uroa Pajia, grafiara i pesni-ka, koji se na razne naine bavi fenomenom knjige, kao i radove grafiara RadovanaJandria, Zorana Grmaa, Milana i Miloa Stanojeva, Aleksandra Botia, Jelene Sre-danovi, Jastre Jelai i Tamare Vajs. Grafika je manje prisutna tehnika, pa je neko-liko profesora sa novosadske akademije osnovalo grupu Lutajui otisak, s nameromda prezentuje postupak nastajanja i tampanja grafike i na taj nain je priblii sva-kodnevici.Utisak o prvoj deceniji ovog veka je sledei: Kako na aktuelnoj svetskoj,pa onda uslovno reeno i vojvoanskoj umetnikoj sceni, ne postoji dominantan stili pravac. Doba izamaje daleka prolost, neto to je nestalo jo polovinom 20. veka,

a dananji trenutak odlikuje paralelno postojanje razliitih umetnikih pristupa, tesami umetnici s brzim internetom bolje znaju ta se deava u svetu, nego iza oka.ini se da je internet, sa jedne strane razorio pojam umetnikih grupa i da su u jav-nosti prisutne samo individue, ali sa druge neki stvaraoci su uoili potrebu za dru-enjem i radom u zajednici i jedna takva grupa je i projekat vojvoanskih grafiaraLutajui otisak. S.

Nikola Dafo, Zeevi

VRREME X

7/17/2019 1189vojv.pdf

17/17

tt z e , t o e u i n e t t v -i .. 0.. e a. u i a i ti ,,

s i , a i uz j m ru,, r i uz u an ,ds u, le a u anovi id ,, r a naa i i r

, - v j s g,, Ga e ij i i ee u ic ,, e - r tnu rr nn v o r ...

oo u e o 4 .. 0 rr ta o p e oj ta - s e ar , is ori u, i to i u ete ti no iju

o e o na..j t o o u ,, s r a --

o a u j sav e e e et--, n , n t ,

r , t v o ee rs e v . j- , u ,, g a ,, u

rren r o e ... jv n ..a o 9 . r ss j tr vc ,, z o

e .. j jja n , oo so g , c o , j s r arr vv .a n ...

s stema i rtr go r e met o ts i 19 .. i-

ne a , o o n o novane . --n .. ,,, r eriji , z

a.rr - j z v a .. o in i i ..

z j s s r-i c o . raz ere o -

c a r r n a a te esova j st -t v r rac ume n a ad skoj

i,, e oj s .. e e og en r . z r 5 m tn . a

z e .a sp s u o a st ja u s mu ot , --

e e ga r j e z u u z eva, ena u os o e u u ee , jen etnos , enta

n a o o m a u, en ar a s re tu r c ta je_ u . o a ........

ore ov ume t n p ostoru o o ne, tr o e rv pr -n r j , v j 0 ... m .

n je a o e o ,, oj ose e aj r u etn a i rir a a angarr e va seti tri e ti , a e ne umet ost i

ez es te a eseti go ina pro v a a t tu u s avije..