КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ УМСТ КЦС СЕ СТРИН...

1
АКТУЕЛНО TOPICAL 8 СЕСТРИНСТВО Број 45 октобар-децембар 2015. Н аграду за резултате остварене у развоју и унапређи- вању квалитета сестринске и бабичке професије мо- гу добити најбоље медицинске сестре које су својим радом и стваралаштвом током радног века знатно и на особен на- чин доприносиле неговању и развоју своје струке и њених темељних вредности. КОМИСИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ Сваке године додељују се две награде појединцима: једна медицинској сестри – техничару Клиничког центра Србије, дру- га на нивоу Републике Србије. Изузетно, награду може доби- ти и група регистрованих сестара. Награда се додељује 23. септембра, на дан оснивања Удру- жење медицинских сестара – техничара. Избор кандидата за награду и добитника треба да буде резултат мишљења и воље медицинских сестара, исказано посредством својих удружења, колегијума главних сестра установе које их предлажу. За награду групи регистрованих сестара предлагач може да буде само њихова асоцијацијa. Комисија за избор добитника награде броји од пет до седам чланова. Одлуке се доносе већином гласова свих чланова Ко- мисије, а не само присутних. Само комплетна комисија чини кво- рум на којем се доносе одлуке о додели награде. Одлука Коми- сије је коначна и не може се мењати утицајем и одлукама дру- гих личности, институција и тела. Зато је изузетно важно да чла- нови Комисије буду пажљиво и одговорно изабрани. После завршетка избора добитника награде за резулта- те остварене у развоју и унапређивању квалитета сестрин- ске и бабичке професије, комисији престаје мандат и за сва- ку наредну награду бира се нова комисија. КРИТЕРИЈУМИ 1. Награда се додељује за вишегодишње резултате оства- рене у развоју и унапређивању квалитета сестринске и ба- бичке професије. Услов је да кандидат има завршен или го- тово завршен радни стаж, односно целовито животно дело вредно награде. 2. Добитник награде може бити и млађи кандидат од на- веденог у тачки 1 ако је остварио довољно значајно дело од општег интереса за професију, за развој сестринства, чиме за- служује то професионално признање. 3. Појединачне награде додељују се сваке године и до- бијају их две особе. 4. Награда групи регистрованих сестара не мора се до- дељивати сваке године. 5. Ако у одређеном року није могуће изабрати кандида- та за награду за животно дело, она се не додељује и рок се помера за наредну годину. УЖИ КРИТЕРИЈУМИ 1. ОБРАЗОВАЊЕ. Кандидат за награду за животно дело тре- ба да буде солидно професионално образована особа, што зна- чи да има најмање завршену вишу школу за медицинске се- стре. Кандидати који имају високо образовање и академску надградњу, са једнаким другим условима, имају предност ако нису напустили сестринство као примарно поље делатности. 2. ИСКУСТВО. Кандидат треба да има вредно и богато искуство у основној делатности – на радном месту и под- ручју своје примарне професионалне делатности, али и увид у целину сестринске делатности, у земљи и изван ње. Тре- ба да има искуство и добре резултате у преношењу знања на свим нивоима стручног усавршавања медицинских се- стара (у институцији где ради, граду, подручју, Републици), да у том погледу буде афирмисана и цењена личност. Тре- ба да има искуство и способност деловања на отвореним јав- ним скуповима и путем медија (јавна предавања и разгово- ри, штампа, радио, ТВ...). 3. САРАДЊА. Кандидат треба да има остварену склоност и способност за тимски, интердисциплинарни и мултисек- торски рад, смисао за повезивање и сарадњу, рад и допри- нос у заштиту здравља људи с тежиштем на уважавање, за- ступање и остваривање концепта примарне здравствене за- штите преко сестринства, постулата здравствене неге и про- цеса здравствене неге као основног система и метода рада. 4. ПРОФЕСИОНАЛНИ РАЗВОЈ. Независно од нивоа образовања које је остварила, медицинска сестра кандидат за награду за животно дело мора перманентно да прати раз- вој своје струке у земљи и свету, да буде информисана о но- винама у струци, да их критички бира, примењује у свом ра- ду и шири њихову примену како би обезбеђивала лични и шири професионални раст и развој. 5. ДЕЛОВАЊЕ. Кандидат награде за животно дело мо- ра да поседује, успешно преноси и шири високо поштова- ње и љубав према сестринству као позиву, да у свом раду и ставовима испољава постулате своје струке, најшире ре- гулисане кодексом и етиком здравствених радника. Ове вред- ности процењују се односом медицинске сестре према ко- рисницима здравствене неге, према колегама и сарадници- ма и, најшире, према укупним пословима, задацима и де- ловању на пољу сестринства и здравствене заштите људи. 6. ЛИЧНИ ИЗГЛЕД. Кандидат за ово високопрофесионал- но признање својом појавом, изгледом и понашањем у про- фесионалном и друштвеном животу треба да поштује и на прихватљив начин испољава општеважеће друштвене вред- ности и норме. Национално, верско и политичко опредеље- ње и друге вредности из домена људских права и слобода не могу утицати на избор кандидата за награду. 7. НАГРАДА ЗА ГРУПУ РЕГИСТРОВАНИХ СЕСТАРА. Подразумева да сви из групе испуњавају наведене критери- јуме и да су у спровођењу здравствене неге увеле новине ко- је су допринеле бржем опоравку, квалитетнијем животу обо- лелих и уштедама у њиховом лечењу ИСТОРИЈАТ СЕСТРИНСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КРИТЕРИЈУМИ УМСТ КЦС СЕСТРИНСТВО ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЗА РЕЗУЛТАТЕ ОСТВАРЕНЕ У РАЗВОЈУ И УНАПРЕЂИВАЊУ КВАЛИТЕТА СЕСТРИНСКЕ И БАБИЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ „ДОБРИЛА ПЕЈОВИЋ“ КОМИСИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЗА РЕЗУЛТАТЕ ОСТВАРЕНЕ У РАЗВОЈУ И УНАПРЕЂИВАЊУ КВАЛИТЕТА СЕСТРИНСКЕ И БАБИЧКЕ ПРОФЕСИЈЕ „ДОБРИЛА ПЕЈОВИЋ“ 1. Љубена Пауновић, координатор 2. Марија Галић, члан 3. Љиљана Ђукић, члан 4. Вера Мирић, члан 5. Сања Смиљковић, члан

Upload: others

Post on 17-Jul-2020

17 views

Category:

Documents


0 download

TRANSCRIPT

Page 1: КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ УМСТ КЦС СЕ СТРИН СТВОmedia.sestrinstvo.rs/2017/08/KRITERIJUMI.pdf · 3. По је ди нач не на гра де до де љу ју

АКТУЕЛНО

TOPICAL8

СЕСТРИНСТВО Број 45 • октобар-децембар 2015.

На гра ду за ре зул та те оства ре не у раз во ју и уна пре ђи-ва њу ква ли те та се стрин ске и ба бич ке про фе си је мо -

гу до би ти нај бо ље ме ди цин ске се стре ко је су сво јим ра доми ства ра ла штвом то ком рад ног ве ка знат но и на осо бен на-чин до при но си ле не го ва њу и раз во ју сво је стру ке и ње нихте мељ них вред но сти.

КО МИ СИ ЈА ЗА ДО ДЕ ЛУ НА ГРА ДЕ

Сва ке го ди не до де љу ју се две на гра де по је дин ци ма: јед наме ди цин ској се стри – тех ни ча ру Кли нич ког цен тра Ср би је, дру-га на ни воу Ре пу бли ке Ср би је. Из у зет но, на гра ду мо же до би-ти и гру па ре ги стро ва них се ста ра.

На гра да се до де љу је 23. сеп тем бра, на дан осни ва ња Удру-же ње ме ди цин ских се ста ра – тех ни ча ра.

Из бор кан ди да та за на гра ду и до бит ни ка тре ба да бу дере зул тат ми шље ња и во ље ме ди цин ских се ста ра, ис ка за нопо сред ством сво јих удру же ња, ко ле ги ју ма глав них се страуста но ве ко је их пред ла жу. За на гра ду гру пи ре ги стро ва нихсе ста ра пред ла гач мо же да бу де са мо њи хо ва асо ци ја цијa.

Ко ми си ја за из бор до бит ни ка на гра де бро ји од пет до се дамчла но ва. Од лу ке се до но се ве ћи ном гла со ва свих чла но ва Ко-ми си је, а не са мо при сут них. Са мо ком плет на ко ми си ја чи ни кво-рум на ко јем се до но се од лу ке о до де ли на гра де. Од лу ка Ко ми-си је је ко нач на и не мо же се ме ња ти ути ца јем и од лу ка ма дру-гих лич но сти, ин сти ту ци ја и те ла. За то је из у зет но ва жно да чла-но ви Ко ми си је бу ду па жљи во и од го вор но иза бра ни.

По сле за вр шет ка из бо ра до бит ни ка на гра де за ре зул та-те оства ре не у раз во ју и уна пре ђи ва њу ква ли те та се стрин-ске и ба бич ке про фе си је, ко ми си ји пре ста је ман дат и за сва-ку на ред ну на гра ду би ра се но ва ко ми си ја.

КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ

1. На гра да се до де љу је за ви ше го ди шње ре зул та те оства-ре не у раз во ју и уна пре ђи ва њу ква ли те та се стрин ске и ба-бич ке про фе си је. Услов је да кан ди дат има за вр шен или го-то во за вр шен рад ни стаж, од но сно це ло ви то жи вот но де ловред но на гра де.

2. До бит ник на гра де мо же би ти и мла ђи кан ди дат од на-ве де ног у тач ки 1 ако је оства рио до вољ но зна чај но де ло одоп штег ин те ре са за про фе си ју, за раз вој се стрин ства, чи ме за-слу жу је то про фе си о нал но при зна ње.

3. По је ди нач не на гра де до де љу ју се сва ке го ди не и до-би ја ју их две осо бе.

4. На гра да гру пи ре ги стро ва них се ста ра не мо ра се до-де љи ва ти сва ке го ди не.

5. Ако у од ре ђе ном ро ку ни је мо гу ће иза бра ти кан ди да-та за на гра ду за жи вот но де ло, она се не до де љу је и рок сепо ме ра за на ред ну го ди ну.

УЖИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ

1. ОБРА ЗО ВА ЊЕ. Кан ди дат за на гра ду за жи вот но де ло тре-ба да бу де со лид но про фе си о нал но обра зо ва на осо ба, што зна-чи да има нај ма ње за вр ше ну ви шу шко лу за ме ди цин ске се-стре. Кан ди да ти ко ји има ју ви со ко обра зо ва ње и ака дем скунад град њу, са јед на ким дру гим усло ви ма, има ју пред ност акони су на пу сти ли се стрин ство као при мар но по ље де лат но сти.

2. ИС КУ СТВО. Кан ди дат тре ба да има вред но и бо га тоис ку ство у основ ној де лат но сти – на рад ном ме сту и под-руч ју сво је при мар не про фе си о нал не де лат но сти, али и увид

у це ли ну се стрин ске де лат но сти, у зе мљи и из ван ње. Тре-ба да има ис ку ство и до бре ре зул та те у пре но ше њу зна њана свим ни во и ма струч ног уса вр ша ва ња ме ди цин ских се-ста ра (у ин сти ту ци ји где ра ди, гра ду, под руч ју, Ре пу бли ци),да у том по гле ду бу де афир ми са на и це ње на лич ност. Тре-ба да има ис ку ство и спо соб ност де ло ва ња на отво ре ним јав-ним ску по ви ма и пу тем ме ди ја (јав на пре да ва ња и раз го во-ри, штам па, ра дио, ТВ...).

3. СА РАД ЊА. Кан ди дат тре ба да има оства ре ну скло ности спо соб ност за тим ски, ин тер ди сци пли нар ни и мул ти сек-тор ски рад, сми сао за по ве зи ва ње и са рад њу, рад и до при-нос у за шти ту здра вља љу ди с те жи штем на ува жа ва ње, за-сту па ње и оства ри ва ње кон цеп та при мар не здрав стве не за-шти те пре ко се стрин ства, по сту ла та здрав стве не не ге и про-це са здрав стве не не ге као основ ног си сте ма и ме то да ра да.

4. ПРО ФЕ СИ О НАЛ НИ РАЗ ВОЈ. Не за ви сно од ни воаобра зо ва ња ко је је оства ри ла, ме ди цин ска се стра кан ди датза на гра ду за жи вот но де ло мо ра пер ма нент но да пра ти раз-вој сво је стру ке у зе мљи и све ту, да бу де ин фор ми са на о но-ви на ма у стру ци, да их кри тич ки би ра, при ме њу је у свом ра -ду и ши ри њи хо ву при ме ну ка ко би обез бе ђи ва ла лич ни иши ри про фе си о нал ни раст и раз вој.

5. ДЕ ЛО ВА ЊЕ. Кан ди дат на гра де за жи вот но де ло мо -ра да по се ду је, успе шно пре но си и ши ри ви со ко по што ва-ње и љу бав пре ма се стрин ству као по зи ву, да у свом ра дуи ста во ви ма ис по ља ва по сту ла те сво је стру ке, нај ши ре ре-гу ли са не ко дек сом и ети ком здрав стве них рад ни ка. Ове вред-но сти про це њу ју се од но сом ме ди цин ске се стре пре ма ко-ри сни ци ма здрав стве не не ге, пре ма ко ле га ма и са рад ни ци-ма и, нај ши ре, пре ма укуп ним по сло ви ма, за да ци ма и де-ло ва њу на по љу се стрин ства и здрав стве не за шти те љу ди.

6. ЛИЧ НИ ИЗ ГЛЕД. Кан ди дат за ово ви со ко про фе си о нал -но при зна ње сво јом по ја вом, из гле дом и по на ша њем у про-фе си о нал ном и дру штве ном жи во ту тре ба да по шту је и напри хва тљив на чин ис по ља ва оп ште ва же ће дру штве не вред-но сти и нор ме. На ци о нал но, вер ско и по ли тич ко опре де ље-ње и дру ге вред но сти из до ме на људ ских пра ва и сло бо дане мо гу ути ца ти на из бо р кан ди да та за на гра ду.

7. НА ГРА ДА ЗА ГРУ ПУ РЕ ГИ СТРО ВА НИХ СЕ СТА РА.

Под ра зу ме ва да сви из гру пе ис пу ња ва ју на ве де не кри те ри -ју ме и да су у спро во ђе њу здрав стве не не ге уве ле но ви не ко -је су до при не ле бр жем опо рав ку, ква ли тет ни јем жи во ту обо-ле лих и уште да ма у њи хо вом ле че њу

ИСТОРИЈАТ СЕСТРИНСТВА

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ УМСТ КЦС СЕ СТРИН СТВОЗА ДО ДЕ ЛУ НА ГРА ДЕ ЗА РЕ ЗУЛ ТА ТЕ ОСТВА РЕ НЕ У РАЗ ВО ЈУ И УНА ПРЕ ЂИ ВА ЊУ

КВА ЛИ ТЕ ТА СЕ СТРИН СКЕ И БА БИЧ КЕ ПРО ФЕ СИ ЈЕ „ДО БРИ ЛА ПЕ ЈО ВИЋ“

КО МИ СИ ЈА ЗА ДО ДЕ ЛУ НА ГРА ДЕ

ЗА РЕ ЗУЛ ТА ТЕ ОСТВА РЕ НЕ У РАЗ ВО ЈУ И УНА ПРЕ ЂИ ВА ЊУ КВА ЛИ ТЕ ТА

СЕ СТРИН СКЕ И БА БИЧ КЕ ПРО ФЕ СИ ЈЕ„ДО БРИ ЛА ПЕ ЈО ВИЋ“

1. Љу бе на Па у но вић, ко ор ди на тор2. Марија Галић, члан3. Љи ља на Ђу кић, члан4. Ве ра Ми рић, члан5. Са ња Смиљ ко вић, члан